Aorist

Dobro veče, ovo pre mene bio je Đorđe. Moje ime je Audiogrožđe. Večeras pričamo o glagolskom obliku sa bombastičnim imenom i ne baš čestom svakodnevnom primenom, dakle o aoristu.

Ako vam se nastavnik srpskog jezika zvao Rista, vi ste ga verovatno zvali Rista od Aorista. Ako niste, šteta.

Elem, da ne tupim puno o aoristu pošto ću se na njega vratiti kad budem pričao o imperfektu, a videćete i zašto. Ukratko: aorist služi za prošlo vreme, i to najčešće za nešto što se desilo nedavno. Gradi se relativno lako. Na takozvanu infinitivnu ili aoristnu osnovu dodaju se nastavci za lica:

- evo baš malopre videh Višnju
- ti upravo pojede trešnju
- on, ona, ono pre par minuta iscedi limun

- mi jutros kupismo šljive
- vi sinoć dovršiste kruške
- oni noćas ostaše bez pomorandži

Kakvi su ovo glagoli? To su glagoli svršenog vida, dakle oni koji označavaju završenu radnju. Po pravilu, u aorist se stavljaju takvi glagoli. Mogu da se stavljaju i nesvršeni, ali to se retko radi. Dakle, aorist je pre svega oblik za svršene glagole.

Nego, je l ovi primeri vama zvuče normalno? Pa ne baš. U praksi nikad nećete tako reći. Reći ćete da sam video Višnju, da si pojeo trešnju, da je iscedio limun, da smo kupili šljive, da ste dovršili kruške, da su ostali bez pomorandži. Pa čemu onda služi aorist, sem da bi učenik pod rednim brojem 7 dobio 1 ako nije naučio aorist? Kakvu nam korist donosi aorist?

Faktički nikakvu. U normalnom razgovornom stilu skoro uvek ćete primeniti perfekat. Aorist ćete koristiti eventualno u zezanju, pa i to vrlo retko.

Jedini izuzetak je pomoćni glagol "biti", čiji aorist služi za građenje drugog glagolskog oblika, a to je potencijal. To je već dobar oblik, i o njemu ćemo isto pričati kroz nekoliko poglavlja.

Ali ako se potrudimo, aorist može da dobije i svoju praktičnu primenu. I to tako što ćemo ga udružiti sa njegovim takođe prilično beskorisnim kolegom a to je imperfekat.