Futur II

Dobro veče, ovo pre mene bio je Đorđe. Moje ime je Audiogrožđe. Večeras pričamo o glagolskom načinu srpskog jezika pod nazivom futur II.

Ovaj glagolski način unekoliko je srodan potencijalu, po građenju i načinu upotrebe. Gradi se od prezenta pomoćnog glagola "biti" i radnog glagolskog prideva glagola koji se menja. Dakle, slično kao potencijal, kod koga se pomoćni glagol stavlja u aorist.

Po pravilu, futur II označava ono što prethodi nečemu što će se desiti, dakle ono što treba da se desi da bi se nešto drugo desilo. Za to drugo se po pravilu koristi futur I.

Bilo bi logično kad bih kao primere za futur II navodio inserte iz filma "Back to the Future II". Međutim, umesto toga navešću ih kroz jedno zanimljivo prisećanje na nešto što sam jako davno uradio pod uticajem ovog filma.

Kao što se sećate, prilikom boravka Martija i Doktora Brauna u 2015. godini, ostareli Bif im krade knjigu sa rezultatima sportskih utakmica u periodu od 1950-2000. godine i vremeplov kojim su došli, vraća se u 1955. godinu i daje knjigu mladom "sebi" iz tog vremena. Na taj način, mladi Bif dobija mogućnost da, tokom godina koje dolaze, uvidom u rezultate utakmica ostvari sigurne dobitke na svakom klađenju. Zahvaljujući tome, Bif se bogati i postaje moćan i slavan, a grad Hil Vali odlazi u propast. Marti i Dok Braun se zato vraćaju u 1955. da od mladog Bifa otmu knjigu i sve se dobro završava, odnosno nastaju novi problemi koji će se rešiti u trećem delu filma, o čemu smo pričali u poglavlju o perfektu.

Te, 1989. godine, pod uticajem ovog filma, ja sam razmišljao na sledeći način:

"Zar ne bi bilo lepo da i ja jednog dana imam vremeplov? Bilo bi. A kad bih ga imao, šta bih radio? Pa, verovatno bih se vratio u prošlost da samom sebi dam neku knjigu sa sportskim rezultatima i na taj način obezbedim sebi budućnost."

"Ali čekaj", razmišljao sam dalje ja, "otkud ja znam da jednog dana neću imati nekakav vremeplov? Možda i hoću. Možda ću i hteti da ovom sadašnjem sebi donesem tako neku knjigu. Ja sigurno neću upropastiti Beograd kao što je Bif upropastio Hil Vali. Ja ću svoju moć koristiti na dobrobit svih Beograđana."

"E pa dobro", odlučio sam tog 6. novembra 1989. godine. "Kad i ako budem imao vremeplov jednog dana, doći ću u Beograd 7. novembra 1989. godine, dakle sutra, na skrovito mesto kod parkinga na Banjici gde i inače idem na flipere, i daću ovom sadašnjem sebi tu knjigu."

I sutradan, 7. novembra 1989. godine, ja sam otišao na pomenuti parking da vidim jesam li tamo. Mislim, je li moj budući "ja" iz ko zna koje budućnosti došao tamo da mi uruči tu knjigu.

Naravno, nisam bio tamo. Hoću reći, tadašnji "ja" sam bio tamo, ali budućeg "mene" nije bilo. Moram priznati da sam se osetio prilično razočaranim, jer sam shvatio da budući "ja" ili nije ni došao u posed bilo kakvog vremeplova, ili je smatrao da meni i ne treba ona knjiga, slično kao što mnogi roditelji smatraju da njihova deca treba da budu zadovoljna onim što imaju, pošto oni u svojoj mladosti ni toliko nisu imali.

Vi sad verovatno smatrate da sam ja lud, ili da sam u najmanju ruku tada bio lud.

Pa dobro, meni je i ta mogućnost već tada proletela kroz glavu. Ipak nije baš normalno ići na Banjicu da bi se nalazio sa nekim zamišljenim budućim sobom. Zato sam i izabrao Banjicu, pošto sam tamo ionako išao skoro svaki dan na flipere. Uostalom, kad sam video da budućeg mene nema, otišao sam na flipere, nikom ništa. Drugim rečima, ja sam faktički išao na flipere, samo sam za svaki slučaj proverio jesam li tamo i jesam li doneo knjigu.

Elem, prethodno razmišljanje je prepuno primera za potencijal: "Zar ne bi bilo lepo", "Kad bih ga imao", "Šta bih radio?" ali sadrži samo jedan primer za futur II. "Kad i ako budem imao... doći ću u današnje vreme itd."

Dakle, razlika između futura II i potencijala je najviše u tome što je futur II za nijansu konkretniji. Potencijal opisuje nešto što je u domenu pretpostavke, na njega se najčešće nadovezuje još jedan potencijal. Futur II opisuje nešto što je već u domenu onog što se stvarno namerava, i na njega se po pravilu nadovezuje futur I. Dakle, futur II i potencijal su obeležja dvaju suprotnih životnih filozofija. Evo na primer, jednu od ove dve stvari je kazao dr. Zoran a drugu dr. Vojislav. Vi pogodite.

1. "Moći ćemo da budemo zadovoljni tek kada 50 odsto ljudi bude primalo plate u privatnom sektoru."

2. "Današnji sastanak bi ispunio svoj najveći cilj ako bismo uspeli da se dogovorimo"

Ali ipak, futur II je i dalje ima svoju funkciju samo kao nagoveštaj za futur I, dok u filmskoj industriji biva suprotno: film "Back to the Future I" bio je nagoveštaj za "Back to the Future II".

Kad sam već kod toga, preporučujem vam da pročitate veoma malo poznat ali odličan prvobitni scenario za "Back to the Future II", u kome je pored ostalog bilo predviđeno da se Marti i Dok Braun po knjigu sa sportskim rezultatima vraćaju ne u 50-te već u 60-te. Ako budete pročitali ovu verziju scenarija, shvatićete kolika je šteta što film nije sniman po njoj.