Prezent

Dobro veče, ovo pre mene bio je Đorđe. Moje ime je Audiogrožđe. Večeras pričamo o najčešćem glagolskom obliku srpskog jezika, prezentu.

Kao što znate, prezent označava sadašnje vreme, to jest radnju, stanje ili zbivanje koje se dešava u trenutku iskazivanja rečenice. Na primer, prethodna rečenica je bila u prezentu. Rečenica koja upravo ide je takođe u prezentu, za razliku od prethodne rečenice koja je bila u prošlom vremenu, perfektu, a istini za volju, i rečenica koja upravo ide je samo na početku bila u prezentu, jer je onda za trenutak bila u perfektu, pa je opet bila u prezentu, pa je onda opet bila u perfektu, pa je još jednom bila u perfektu, pa je opet bila u perfektu, joooj, pa se tako još neko vreme vrtela po perfektu i sad je najzad u prezentu. Ali mi sad znamo za jadac i zato je ova rečenica bezbedno u prezentu, i ako je neko bude dirao, loše će se provesti. Ali ne lezi vraže, prethodna rečenica je samo na početku bila u prezentu, a onda je otišla u futur II, pa nastavila u futur I, a ova sad rečenica je još gora: prvo je bila u imperativu, pa čak dva puta u perfektu, pa se samo za trenutak opet obrela u prezentu, a onda je čak četiri puta bila u perfektu i biće još četiri puta, ali na kraju smo joj doskočili i, pošto se na trenutak pojavila u futuru I, posle čega je još dva puta bila u perfektu, naša rečenica se najzad smirila i sad je opet u prezentu. Bolje da ne pričamo previše ako mislimo da tu i ostane.

Kaže se da je lako dospeti u zatvor, ali je teško iz njega izaći. Kod glagolskog oblika kakav je prezent, stvari stoje drukčije. U prezent je lako dospeti, ali je teško u njemu ostati.

Navedimo zato kako se u prezentu menja glagol "ostati". Dakle, od trećeg lica množine prezenta "ostanemo" oduzme se nastavak "mo", i na dobijenu prezentsku osnovu dodaju se nastavci za lice. Dakle: "ostanem, ostaneš, ostane" za jedninu, odnosno "ostanemo, ostanete, ostanu" za množinu. U slučaju nesvršenog vida "ostajati", promena, pak, glasi: "ostajem, ostaješ, ostaje" za jedninu, odnosno "ostajemo, ostajete, ostaju" za množinu.

Ova priča već počinje da dosađuje, što znači da ćete svi vi uskoro otići, i ostaću samo ja, dakle jednina. Ali bilo bi bolje da svi ostanete, dakle da ostane množina, jer mi smo lepa družina.