Samo deco, i BATMAN je lud

28.2.2008.

Dobro veče, cenim da ste i vi više ili manje ljubitelji ili bar poštovaoci strip junaka ili generalno junaka ili junaka uopšte ili junaka kao takvih.

To je dobro. To je normalno i očekivano ponašanje.

Sigurno je da gotovo ne postoji čovek koji nije bar u jednom periodu svog života jasno pokazao svoj stav prema Betmenu. Sigurno je da mnogi od vas prihvataju, opravdavaju i duboko shvataju principe koje je u svom radu iznosio Betmen.

Danas je u velikoj meri potpuno jasno da ne postoji neki naš prijatelj koji bar jednom nije poželeo da primeni Betmenove metode u svom radu.

U isto vreme, jasno je da svaki čovek, duboko poštujući Betmena, istovremeno ne poštuje Džokera i smatra da su Džokerovi postupci negativni, loši, nepromišljeni, suludi, nenormali, diskutabilni, pretenciozni, halkulantski, iskompleksirani, antiherojski.

Upravo u ovom shvatanju većine današnjeg čovečanstva leži veliki problem. A to nije mali problem. To je problem ne lustracije Džokera. To je problem ne uvažavanja onih stavova koje sasvim jasno iznosi Džoker.

Sve ovo, naravno nebi predstavljalo ni najmanji problem da velika većina ljudi na isti ili sličan način ne posmatra i ne prihvata i gospodina Lexa Lutora iz "Supermena" i Ivana Draga iz "Rokija", i Darta Vejdera iz "Ratova zvezda" i Badžu iz "Popaja" i "Pingvina" iz "Betmena" i Dexa Dextera iz "Dinastije" i veštice Mime iz "Mača Kralja Artura" i Bobana iz "Dinama" i niza drugih likova. Upravo sve ove likove ljudi su veoma skoloni da nazovu ludacima, problemima, ošinutima, iščašenima, jednostavno krajnje opasnim likovima.

Dakle, mi ovde imamo generalni problem koji nastaje iz razloga nekritičkog prihvatnja nama predstavljenih pozitivnih junaka kao zaista takvih junaka.

Mi ovde imamo problem gotivljenja, prihvatanja, opravdavanja, razumevanja čitavog niza likova poput Klarka Kenta ili Supermena, Šoguna ili Ričarda Čemberlena, Indijane Džounsa ili Harisona, Hamleta ili Keneta Brane, Reta Batlera ili Klerka Gebla, Buntovnika bez razloga ili Džejmsa Dina, Kodžaka ili Teli Savalasa, direktora B92 ili Verana, Stivena Patrika ili Morisija, Luka Skajvokera ili Džedaja, Prljavog inspektora Harija ili Klinta Istvuda bas onakvih kakvi su oni nama predstavljeni, a veliko je pitanje da li je to zaista tako i u kojoj meri ljudi zapravo greše.

Pogledajte samo recimo Klarka Kenta. Čudno i stidljivo provlačenje kroz hodnike i kancelarije, nekakvo tajno presvlačenje, trčanje i letenje.

Pogledajte recimo Indijanu Džounsa. Otimanje izgubljenog kovčega, skakanje iz aviona, korišćenje biča, oblačenje one iste tamnozelene košulje.

Pogledajte samo Kodžaka - hvatanje kriminalaca, lizanje lilihipa.

Pogledajte samo Prljavog inspektora Harija - pucanje u neprijatelja, hvatanje prestupnika, punjenje magnuma. Da li je to normalno ponašanje? Da li je to sasvim u redu? Da li je to ok?

Vratimo se za trenutak na Betmena. Šta radi taj čovek? Šta oblači taj čovek? Kakvu masku preko lica ima taj čovek? Kakve uređaje ima taj čovek? U kakvoj vili živi taj čovek?

Nije ovde reč o mom pokušaju da se ospori Betmen ili Klark ili inspektor Hari.

Ovde je reč o mom pokušaju da sa suštinski razume Hari, da se suštinski razume Betmen.

Nije ovde reč o pokušaju da se pred generacijama koje dolaze kalja, blati ili narušava veliki ugled koji Betmen svakako ima. Samo, potrebno je da se stvari posmatraju i iz drugog ugla. Potrebno je da se svakako nastavi sa poštovanjem Betmena.

Samo, u isto vreme, važno je znati i nove činjenice. Samo deco, i Betmen je lud.