Deco, srecna vam nova godina

Karakas, Venecuela, 31.12.2006.

Dragi prijatelji,

Ovo je nastavak novogodišnje noći.

Bilo je 23 i petnaest minuta kada smo Tores i ja na saonicama koje su vukli Irvasi stigli u sam centar Karakasa.

Ulice su bile prepune. Saonice su se u jednom trenutku zaustavile, i Deda-mraz je glasno rekao:

"Sad! Sad! Bacaje vreće, delite paketiće, hajde, samo delite, najviše deci, idemo, delite!"

Tores i ja smo uzimali paketiće i odmah delili.
Vreće su bile pune čokoladica, kinder-jaja, na moju neopisvu radost video sam da je bilo i nekoliko kesica "Smokija", iako mi nije bilo jasno kako se "Smoki" tu uopšte našao, bilo je tu igračaka, knjiga, slikovnica, teniskih reketa, skija, malih plastičnih gitara...

Deca su prilazila, uzimala paketiće i odlazila neopisivo radosna.

Bio sam srećan jer sam i ja te noći praktično bio Deda-mraz.

Deda-mraz je ponovo vikao: "Dobro je, dosta ovde, idemo dalje, idemo, idemo u što više ulica, nema zadržavanja, idemo!"

Irvasi su ponovo krenuli. Jurili smo kroz grad na saonicama i usput izbacivali paketiće, a Deda-mraz je urlao: "To, to, samo izbacujte, to, to samo delite, sve, sve skidajte, sve delite, nemoj da vam ispada iz vreća u saonice, moramo sve da podelimo, delite, ima tu i Mikrobovih maski, delite i to, samo delite, nema vraćanja poklona kući, hajde, delite što više deci, što više deci!"

Tores i ja smo izbacivali i delili paketiće kao pomahnitali. Deca su trčala za saonicama, a mi smo delili poklone.

Deda-mraz je rekao: "To, tako, tako,tako,tako, i maske, i loptice-skočice, i frizbije, i pidžame, sve, sve delite, sve, ha-ha-ha, sve, ha-ha-ha, Mikrob će biti ponosan kada mu budem pričao da sta delili, ha-ha-ha!"

U trenutku kada je nestalo paketića počeo je vatromet. Veliki vatromet. Sišli smo sa saonica.

Deda-mraz je iz džepa na svom ogrtaču izvadio flašu, dodao je Toresu i rekao: "Otvaraj ovo. To je crno vino, otvaraj, deco, Srećna vam Nova godina, ha-ha, Srećna vam Nova godina!"

Zatim je nastavio: "Deco, predsavljam vam Los pagos, stono crveno, suvo vino.
Ovo vino proizvodi Empresas Lourdes, Calle del Valle 601
Cuida Empresarial, Chile, a puni:

Wein- und Sektekellerei, Ostran GmbH, Ringstrasse 2,04749 Ostran

Ovo vino, deco, ima 12,50 % alkohola. Nije strašno, nećete se napiti, zato pijte, živeli deco. Živeli, Srećna vam Nova godina!"

Tores i ja smo se međusobno pogledali, i u trenutku pomislili da je Deda- mraz poludeo i da je u pitanju neki šarlatan koji ne zna ništa o Mikrobu, ali Deda-mraz je prekinuo naše razmišljanje:

"Ha! Dakle, pomislili ste da sam ćaknut, A? To ste pomislili, znam, vidim vam to u očima. Od mene ne možete ništa da sakrijete. Pre svega, uzmite ove dve čaše za vino i u njih sipajte Los Pagos, hajde, uzmite čaše."

Tores i ja smo uzeli prelepe kristalne čaše, napunili ih do vrha i nazdravili.

Deda-mraz je nastavio:

"Znači, pomislili ste da sam ćaknut, A? Pomislili ste da sam šarlatan, da ne znam ništa o Mikrobu, A? To ste pomislili. To. E, vidite deco,već sam vam rekao da je bolje da mi verujete, jer ja znam sve, sve deco, o Mikrobu, a i o vama deco.

Znam da ste dobili razglednicu iz Geteborga od Larika, znam za Felipea, znam da se Mikrob smejao Džefu iz "Dinastije", znam da je Čulić iz DSS-a predložio da se deci u paketiće ubace papirići za iks-oks, znam za deljenje žele-zeke, znam da vam je Felipe puštao Darkvude, znam da je Danijel u Bukureštu, znam i da se vratio iz Bukurešta, znam da je Danijel bio i u Poljskoj, znam da je Danijelu stigao e-mail od Papića, znam da je kod vas bezbroj Mikrobovih diskova, znam da je Grožđe za vreme gimnazije išao u neobavezne šetnje po Železniku, znam da je Grožđe tražio Mikroba po zvezdarskoj šumi, znam da Grožđe planira da lično iz zvezdarske šume donese kući Badnjak, znam da se planira nastup ekipe "Lepog ritma srca" pred publikom u Narodnoj biblioteci, znam da se planira sastanak ekipe "Lepog ritma srca" u kafani "Zona Zamfirova" u ponedeljak osmog januara. Znam da će doći Danijel, Višnja, Marija, Gojko, Grožđe i ti Đorđe. Znam i to da će Danijel biti prehlađen, da će Višnja nositi plavi džemper, da će Marija biti u dubokim belim čizmama, znam da se nastup u narodnoj biblioteci planira za četvrtak, 11.januar, znam sve deco, sve."

Tores i ja smo ponovo bili šokirani.

Deda-mraz je nastavio po ko zna koji put:

"Deco, sada ću morati da nestanem. Suviše sam dugo sa vama, a znam i to da nas sasvim sigurno prate. Zbog toga moram da nestanem.Vaš zadatak je da na Božić 7. januara dođete u moju kuću.Tada ću vam ispričati sve o Mikrobu."

Irvasi su ponovo povukli saonice, i Deda-mraz je nestajao u daljini.
Tores i ja smo povikali za njim: "Ali, mi ne znamo gde je tvoja kuća!!"
Deda-mraz je sada bio jako udaljen, ali je zaurlao: "Bićete obavešteni, nemojte da paničite! Doći će po vas moji Irvasi! Vidimo se deco!!"

Tores i ja smo bili još jednom potpuno šokirani.

Dragi prijatelji, ovde ponovo prekidam pisanje, ali se javljam za sedam dana.

Veliki pozdrav,

Đorđe