Mikrob ili Deda Mraz

Karakas, Venecuela, 30.12.2006.

Dragi prijatelji,

Kao što vidite, još uvek sam u Venecueli.

Ovde je sve spremno za doček Nove godine. Evo, na deset metara od mene je pukla petarda. Isto kao u Beogradu. Ovde se za sutra sprema veliki vatromet. Tores i ja planiramo da dočekamo Novu godinu na nekom od trgova.

U međuvremenu smo se čuli sa Danijelom. On je još uvek u Bukureštu. Rekao nam je da je pre nekoliko dana dočekao jutro u nekom klubu gde se igralo i plesalo celu noć.
Kazao je da klub bio prepun i da su oko njega igrale neke devojke. Dodao je da se malo umorio od potrage za Mikrobom, i da je rešio da se malo opusti.

Grožđe još uvek nema informacije o Mikrobovim kretanjima.
Zbog toga su i Danijel i Grožđe bili u potpunom šoku kada su čuli da je Mikrob bio u Geteborgu.

Tores i ja smo obojici poslali putem e-maila onu fotografiju koju nam je poslao Larik na kojoj se vidi sneško koji je pravljen po Mikrobovoj figuri.

Grožđe je smatrao da smo ovih dana i Tores i ja preterano napeti, pa nam je izgleda zbog toga poslao šablon na osnovu koga možemo da izradimo papirni mini model Deloriana- onog automobila kojeg su u filmu "Povratak u budućnost" vozili Marti Mekflaj i Dr. Emet Braun.

Tores i ja smo odlučili da već danas napravimo nekoliko modela, i da ih okačimo na neku od uličnih jelki. To je naš mali poklon deci Karakasa.

To me je podsetilo na sastanak omladine DSS-a koji je održan pre više od deset godina, a koji se nakon toga godinama prepričavao po Beogradu.

Taj sastanak imao je za cilj prikupljanje pomoći za nezbrinutu decu, decu izbeglica, i tada je jedan od tadašnjih pripadnika omladine ove stranke, popularni Čulić predložio da se deci u paketiće spakuju papirići za iks-oks.

Tores i ja smo se toga setili i silno smo se smejali, a onda me je Tores podsetio na to da mu je Felipe koji je svojevremeno pratio političku scenu u Srbiji jednom prilikom rekao da su članovi DSS-a imali, takođe pre desetak godina akciju deljenja Žele-zeke deci ispred crkve Svetog Marka i to za Uskrs.

Tores i ja smo se ponovo glasno smejali, a Tores je neprestano ponavljao:"Žele-zeka, ha-ha-ha, papirići za iks-oks, ha-ha-ha, žele-zeka, papirići za iks-oks, ha-ha-ha-ha!"

Smejali smo se tako čitavih petnaest minuta, a onda smo ostali potpuno paralisani kada smo videli da ka nama ide prava, gusta, ogromna jelka koja nije bila okićena, ali iz koje su virile noge Deda-mraza.

Deda-mraz je virio iz jelke, a u ruci je držao drugu, manju jelku kojom je vitlao sve vreme.

Ogromna jelka sa sve Deda-mrazom približavala nam se velikom brzinom, a onaj Deda-mraz je vitlao i vikao:"Hoćemo li sad malo da zasviramo, nego, da mi sada malo zasviramo!!"

Bili smo šokirani. To je bila Mikrobova rečenica koju bi izgovarao uvek kada je nakon uvodne priče u emisiji "Lepi ritam srca" nameravao da pusti pesmu neke njegove omiljene grupe.

Tores i ja smo želeli da verujemo da je čovek u jelci i u odeći Deda-mraza Mikrob lično, i da je u pitanju njegova šala, ali je postojalo još nešto zbog čega smo pomislili da ipak možda i nije tako.

Ovaj deda-mraz je bio opasan.

Dragi prijatelji, ovde ću završiti ovo javljanje, ali ću vam svakako pisati šta se dalje događalo.

Veliki pozdrav,

Đorđe