Instalacije i performansi

Dobro veče,

Kao što već znate, uvek je postojao neko ko je ulagao svoja sredstva u realizaciju određenih ideja, i uvek je zapravo neko finansirao projekte. Ono što je bitno je to da je sve ono što se oko vas dešava i sve što je do sada ovde i bilo gde sazidano jeste pre svega instalacija a zatim i performans.

Danas se kaže da su piramide spomenici kulture stari tri do četiri hiljade godina, a ide se čak i do sedam hiljada godina, pri čemu ih u tom slučaju Egipćani zasigurno nisu gradili. Velika je to zaostavština starog Egipta koja govori o kulturi i običajima tog vremena. To je međutim tako kada se stvar posmatra površno, odnosno kada se spomenici posmatraju ležerno, odnosno turistički. Zato se danas i kaže da bi istorijske činjenice trebalo posmatrati metodično, i da bi ih trebalo sagledavati očima naučnika, a ne turističkim očima.

Turističke ili švedsko-nemačke oči spomenike kulture upijaju fakultativno, i to je klasičan letnji pogled na svet, na osnovu koga se ne može utvrditi starost objekta niti poreklo kamena.

Prema podacima profesora Teodora Dansfilda i profesora Džuliusa Mekhatona danas je sasvim jasno da je plato Gize zapravo velika instalacija u okviru postavke egipatskog Oktobarskog salona umetnosti onoga vremena. Prema podacima istih profesora utvrđeno je da se velika Sfinga nalazila na ulazu u veliko pozorište koje je srušeno u II svetskom ratu a koje je tu sazidano u čast prvog pozorišnog festivala pantomime i lagane forme. To se jasno vidi prema otiscima ulaznica za predstave koji su pronađeni u kamenu oko Sfinge i ispod Sfinge, kao i prema otiscima kokica, što jasno ukazuje na prodavca kokica koji je tu bio postavljen pre početka predstave, kao i na prodavca ulaznica koji je stajao dijagonalno u odnosu na prodavca kokica.

Profesor Džulius je dugo bio u dilemi da li je u pitanju otisak kokica ili otisak leblebija, ali je onda shvatio da su zasigurno u pitanju kokice budući da su otisci u crnom kamenu zvezdasto raspoređeni. Leblebije pak, kaže profesor Dzulius ostavljaju kružne otiske u vidu loptica koje su ravnomerno raspoređene. Kokice, međutim, pucajući na jakoj vatri odlaze u vis ka površini kamena i stvaraju sliku neravnomernosti i entropije. I tako, kao što se kaže da je začin ili zrno bibera dovelo do okrića Amerike, na osnovu saznanja profesora Dzuliusa, može se reći da su kokice otkrile tajnu Sfinge. Dakle, nema tajne. To je samo jedna od prvih instalacija.

Isto tako, likovi četiri američka predsednika na planini Maunt Rašmor jesu zapravo prvobitna postavka preneta sa Cetinjskog bijenala kao poklon američkom narodu. Dugo se međutim verovalo da su radovi na toj planini bili radovi na klesanju likova predsednika, a zapravo su to bili radovi prenošenja već završene i definisane postavke.

Takođe, prema podacima prof.dr Velizara Hadži-Jovanovića i prof.dr Antona Despotovića utvrđeno je da je prof.dr Vuk Karadžić jedan od osnivača i prvih izlagača Oktobarskog salona u nas. Nezaboravne su njegove instalacije kao što su Prvi srpski riječnik ili Mala prostonarodna sloveno-serpska pesmarica. Isto trako, značajni su radovi poput čuvenog performansa Zlatni kovčežić. Te radove pomogao je veliki slovenački umetnik toga vremena koji je prilikom upoznavanja sa Vukom rekao: „Ja sam Jernej Kopitar, cenzor“. Takođe, ove projekte pomogao je i veliki srpski umetnik toga vremena mr dr Miloš Obrenović.

Danas pak, postoje nove instalacije za koje se dobijaju ili na koje odlaze silni novci. Tako, rad na novom Ustavu predstavlja svojevrsnu instalaciju koja će se tek kada nastupi referendum pretvoriti u veliki performans.

Jasno je da se Ustav ne piše zbog toga da bi se stvorile institucije, nego da bi se stvorile instalacije, a sve opet u okviru velike instalacije povodom predstojećeg Oktobarskog salona umetnosti.