Letovanje

Dobro veče, najnovija vest koja je obišla svet i sigurno uticala na promenu mnogih dosadašnjih shvatanja zasniva se na novim činjenicama do kojih su dosli profesor dr. Stokton Čembers sa Katedre za slavistiku Univerziteta u Pensilvaniji, profesor Tomas Hajhel sa Katedre za engleski jezik i književnost i profesor Džulijus Vajshof sa Katedre za modernu istoriju i geografiju Univerziteta u Lozani.

Najpre je profesor Tomas Hajhel proučavajući dela Džordža Gordona Bajrona zaključio da slavni pesnik i pisac nije otišao u egzotične krajeve, pre svega u Grčku ali i u druge zemlje, zbog avanturizma ili zbog nekakvog revolucionarnog žara, već je otišao na letovanje.

Dugo se smatralo de je slavni pesnik odbacio aristokratski sjaj i komfor u težnji da se negde nađe i bude od koristi, pa je tako ispalo da se on prosto mučio. To naravno nije tačno. On je otišao iz londonske magle ne zbog bekstva od lagodnog života u nekakav teži, nego upravo zbog bekstva u lagodan život. Profesor Hajhel dalje kaže da je upravo Bajron postavio osnove modernog letovanja u Engleskoj. On takođe navodi da to što danas navijači Liverpula, Arsenala i drugih velikih klubova odlaze u druge zemlje kada njihov klub tamo gostuje nije toliko izraz podrške klubu, koliko odlazak na letovanje, ali pre svega odraz poštovanja i respekta prema velikom pesniku.

Isto tako, profesor dalje navodi da i sukob navijača sa organima reda nije odraz nekulture i vandalizma već odraz revolucionarnog duha samog Bajrona u navijačima. Neredi na stadionima i van njega ne nastaju iz nevaspitanja i raskalašnosti već upravo iz poštovanja prema ovom piscu injegovim delima.

Dositej Obradović i njegov doprinos

Nekako u isto vreme profesor dr. Stokton Čembers sa univerziteta za slavistiku univerziteta u Pensilvaniji dolazi do sličnog zaključka ali proučavajući zivot i priključenija Dositeja Obradovića. Do sada, nama je Dositej bio poznat kao tvorac prve škole i kao prvi ministar prosvete u vladi profesora doktora Đorđa Petrovića, ali nam medjutim nije bio poznat kao otac modernog letovanja u Srbiji. Naime, Dositej je iz dalmatinskog Kosova prešao u manastir Dragović gde je pomagao mladim kaluđerima prilikom vršenja službe. 1765. napušta manastir i preko Trogira stiže u Split gde se ukrcao na galiju za Krf. Zapravo, to je klasičan odlazak na letovanje.

Dalje se kaže da je tu učio grčki, a potom otišao u Veneciju. To je samo nastavak letovanja. Ono što dalje sledi pokazuje da Dositej nije samo začetnik modernog letovanja nego i začetnik ideje o inter-rail putovanju kroz Evropu. To se vidi iz onog podatka prema kome on iz Karlovaca odlazi u Trst, a onda u Hale, gde se upisuje na univerzitet. Iz Lajpciga putuje u Pariz gde zbog nedostatka novca ostaje samo tri nedelje a onda odlazi u London. To što je iz Pariza otišao u London tek kada mu je nestalo novaca, jasno pokazuje da Dositej nije samo bio pisac i učitelj u Beču nego svakako i član neke tadašnje nevladine organizacije. Ono što je možda najvažnije jeste da i profesor Hajhel i profesor Čembers zaključuju da se, međutim, i za Bajrona i za Dositeja dugo godina nije smelo otvoreno reći da su odlazili na letovanja, već se govorilo da su odlazili na škole i da su se bavili pisanjem i naučnim radom, a svaki avantirizam i svako putovanje objašnjavalo se željom za znanjem i učenjem običaja drugih naroda. I profesor Čembers i profesor Hajhel zaklučuju da ono što su činili i Bajron i Dositej jeste ono što je u filmu „Mi nismo anđeli“ činio protagonista filma, a on je, setimo se, otišao na Lastovo i to se u filmu jasno kaže. Čak se letovanje doživljava kao nešto negativno. Kao da se tadašnjim mladim generacijama koje su gledale taj film želelo poručiti: „Bolje uči, nego da u kasnim dvadesetim ideš tri meseca na Lastovo i da spavaš u nekakvom šatoru pored nekakvoga hipika“. Dvojica profesora takođe zaključuju i da je dr Miloš Obrenović otišao na letovanje u Vlašku i da nije proteran iz Srbije kako se ranije govorilo. Miloš je u okviru tog istog letovanja svratio i do Beča gde je zatekao prof. dr. Vuka Karadzića, koji je takođe bio na letovanju. Setite se one scene iz serije „Vuk Karadžić“ u kojoj dr. Miloš kaže: „ Hajde Vuče da biramo kuću.“

Kolumbovo putovanje

Međutim,vrhunac ovih proučavanja je podatak do koga je došao profesor Džulijus Vajshof. Prema podacima iz Instituta za proučavanje obala Latinske Amerike, Kristofor Kolumbo 1492. godine nije došao na tlo današnje Amerike tražeći put do Indije ili tražeći nove začine, već tražeći Boko-kotorski zaliv, budući da je i on, kako profesor zaključuje, pošao zapravo na letovanje, odnosno sa svojim prijateljima nije krenuo u nekakav ozbiljan poduhvat već je jednostavno želeo da promeni plažu. Isto tako, kaže profesor Vajshof, u želji da leto provede na Žanjicama nedaleko od Herceg Novog i u Perastu nedaleko od Kotora, Kolumbo nije brodove usmerio dole i desno ka Italiji i Boki nego dole i levo i tako stigao u San Salvador.

Proučavajući život slavnog Julija Cezara, profesor Vajshof zaključuje da je Julije ceo život zapravo proveo na letovanju, što u Rimu a što u Hurgadi i Kairu i da se nije uputio ka Britaniji u težnji da je osvoji već je ka severu išao u želji da ode bar jednom u životu na zimovanje. Nedavno je jedan naš novinar rekao: „Ja ne razumem to letovanje, zimovanje.“ Ja, međutim, razumem. Treba ići na letovanje, ali i na zimovanje. Ako su mogli Bajron, Dositej, Vuk, Miloš, Kolumbo i Cezar, možete i vi.