Miroljub iscelitelj

Luka Stanisavljević --- Uroš Miloradović
Ilustracije: Đorđe Ilić

(imaš i kompletan PDF)

Reši tako jednom naš Miroljub da postane glavni beogradski vidar i vrač. Rastrči se on po buvljacima i grobljima knjiga, kao što je ono ispred Narodne biblioteke, i pokupi razne musave i kužne kupusare. Izučavao je Paracelzusa, oca hermetičke medicine, zatim Okama i Anselma Kenterberijskog, arapske tumače Aristotela, kao i srpska narodna predanja o suzbijanju svraba, ojeda, crvenog vetra, kurijih očiju i pročih telesnih nelagodnosti. Njegov verni prijatelj Rodoljub u to vreme je radio kao pisar u kancelariji beogradskog vodovoda i bio obuzet praktičnijim stvarima: neplaćenim računima korisnika, korodiranim cevima, kvalitetom pijaće vode koju je svakodnevno koristio milionski grad i političkim intrigama. Sam vodu nije pio, a i kupao se retko. Bio je jedan sasvim prosečan naš sugrađanin, zapuštenog tela i duha. Izbegavao je lekare i zubare kao kugu, i svesno zanemarivao sopstveno zdravlje nadajući se da stvari idu nekim svojim tokom ka bezuboj starosti i večnom pokoju na neodržavanoj parceli sa naherenom pločom, u blaženoj smeni zadušnica i godišnjica.

Miroljub je, međutim, otvorenih očiju gledao u život prepun opasnosti i bacila, rešen da se sa ovom pošasti bori hrabro, bez skrivanja i kompromisa. Pošto je sakupio literaturu, reši da opremi ordinaciju, da provetri stan, izbaci prepune pepeljare, arhivira kojekakve pesmuljke i ljubavnu korespondenciju kojom se zamajavao kao mlad i zelen. Posekao je zatim topole koje su zaklanjale suncu da uđe u sobu, a iz sobe izbacio kace s rasolom i korito za kupanje i kiseljenje veša. Rezignirano je u podrum odložio grnčarski točak i sprave za staklarsko-duvački zanat. Prazna mesta na policama zauzeše menzure i epruvete, tumor-markeri, Bunsenovi gorionici i mikroskopi, alhemičarski tučkovi i avani, a on se obuče u beli mantil da u njemu zadugo i ostane.

Sedeo je tako danima i čekao pacijente, koji se nikako nisu pojavljivali, iako je bolesti po njegovom mišljenju u narodu bilo sve više. Jednog dana Rodoljub mu dovede nekog dedu koga je pokupio u noćnom provodu. Prepoznavši u njemu idelanog kandidata za Miroljubljeve opite, namami ga u ordinaciju, obećavši mu tanjir tople supe i koru 'leba. Pošto je stavio dedu pod sva uveličavajuća stakla, dobro ga istreskao i izlupao onim čekićem za reflekse, pincetom mu počupao dlačurde iz ušiju i nosa, gurao mu drškice od sladoleda u gušu, Miroljub postavi dijagnozu. Pored gušobolje i grudobolje, ali ponajviše neimaštine i dušobolje, kao i jednog prišta, ustanovi da je deda bez sumnje karakušljiv, te da ovu boljku treba lečiti. I dok se deda spokojno grejao uz toplu pećku, u suvoj ordinaciji, Miroljub se rastrča po šloserima i metaloglodačima, kupi najkvalitetnije šarafe, kleme i podloške, te sačini dedi od železa cipele, lepe i niklovane, e da bi ispravio ovoga karakušljivost. Udari im i Dr Martin's znak, tek toliko da bi deda imao čime da se podiči pred bosonogim unucima. U prvo vreme dedi beše nešto bolje, ali kroz kratko vreme krenu da se žali: da cipele propuštaju, da su klizave, i uopšte da bi neki talijanski model bolje pasovao. Uskoro mu udari na zlo, krv mu se otrova i deda umre. Telo izbaciše na bunjište, da ga kokoške iskljuju, a cipele pokloniše nekom siromašku, da mu valjaju u starosti.

Posle par dana, javila se i baba. Mučili su je bol u krstima, probadanje u rebrima i krstima, gušobolja i grudobolja, ali ponajviše neimaština i dušobolja, naročito za dedom. Jer deda, taj je bio takav bekrija, činilo se da kroz život šiša u čizmama od sedam milja. Deda je u stvari bio takav bećar i dasa da je fasovao i anakruzu, sve sa anakufizom, pa je lepo preneo babi. Nije baba znala da je deda u rizičnoj grupi, i džaba joj beše sva prevencija, kad je sa dedom kusala čorbu istom kašikom i delila postelju sa istočnikom anakruze i anakufizme. Miroljub reši da u ovoj komplikovanoj stvari zatraži dodatni savet od Rodoljuba, te mudre glave, te da o babinoj terapiji odluči konzilijum.

Rodoljub se dvoumio između dva rešenja. Po jednom, tradicionalnom, babu je trebalo vezanu iskuvavati u vrućoj vodi sa ruzmarinom i žalfijom, kukutom, mirođijom i majčinom dušicom, a zatim dobro istrljati lozovim lišćem, barenom koprivom, dračom, čkaljem i kukurekom, a zatim čičkom, smolenim drvetom, zelenom salatom, blagotvornim krompirom i najzad smiljem i bosiljem. To su rešenje ipak zabatalili jer su sirovine bivale sve skuplje a seljaci sve tvrđi na ceni. Zato se prikloniše drugom rešenju. Po vasceli dan čitali su babi Aristofanove Oblakinje, izvodili je na Dunav da gleda barže i puštali joj novitete ruske elektronske muzike, da joj olakšaju sa živcima. Baba ko baba, povinovala se terapiji kako je najbolje znala, jer se u njenom zavičaju oduvek znalo: bog pa doktor. Međutim, vremenom se toliko strašno pomamila od ove terapije, da su joj je malo bili beogradski klabing i trave domaćice, nego ti ona lepo zapuca u Amsterdam da se tamo potroši u ludom noćnom životu, skapavajući od mamurluka i hang-overa po javnim toaletima i prihvatilištima za beskućne babe.

Nekoliko dana, naši iscelitelji su zabrinuto tragali za staricom, kod kuće, po beogradskim bioskopima, u obližnjoj radionici narodne radinosti, u redovima za 'leba i pare. Ali utom se desilo nešto što im je odvuklo pažnju. Pojavila se mlada pacijentkinja, žena kamenoresca iz gročanske nahije, koja se žalila na teniski lakat. Našim protagonistima zavrti se u glavi od njenih sočnih butina, toliko da su se jednog dana u kafani najpre ispsovali na pasja kola, a zatim jedan drugog izazvali na dvoboj naganima.

U ranu zoru jednog maglovitog jutra odbrojavali su korake na raskopanom Vračarskom platou. S Miroljubove strane stajao je Hram, a sa Rodoljubove Vožd s kuburom. Te se tako simbolički sukobiše duhovno i vojeno, krst i mač, svetačka skrušenost i ustanički duh. U tom iz Hrama izađe bunovni crkvenjak, udari im po tri ćuške i otera ih kućama.

Kobna izložba - kratki trash roman

Dodatak 1: Miroljubovo detinjstvo

Dodatak 2: Miroljubovo čeličenje

Dodatak 3: Miroljub na vlasti

Dodatak 4: Miroljub iscelitelj

Imaš i PDF za sve ovo.