Jelka

(Daglas III)

Dobro veče,

Sigurno ste primetili da odavno nisam pričao Daglasu i verovatno ste se zapitali šta se to sa njim dalje dešavalo.

E, vidite, Daglas je skrenuo desno iz pravca ulice Doktora Velizara Kosanovića i nastavio ka centru grada. U jednom trenutku se uplašio kada je osetio da je zvuk motora bio normalan, a da su pri tome točkovi funkcionisali suprotno komandama. Video je nekakvu belu vunu koja se vukla čitavom dužinom kola i izbijala sa prednje strane. U retrovizoru je video čoveka obučenog kao Deda Mraz sa sve onom kapom i čizmama, ali bez brade. Takođe, video je da je na tom čoveku i ono belo oko rukava i nogavica takođe počelo da se odmotava. Daglasu je sada bilo potpuno jasno da je zapravo on točkovima zakačio najpre belu vunicu na natkolenici deda mraza i da je tako klupko počelo da se odmotava.

Odmah je zaustavio auto, i onda najpre sa branika, a onda i sa đunte i akumulatora počeo da skida onu belu vunu kako bi je vratio onom čoveku koji je tu očigledno bio u ulozi Deda Mraza i delio paketiće u susret nadolazećoj Novoj godini. Daglas međutim nije video paketiće, ali ga to ni slučajno nije navelo na pomisao da tu nešto nije uredu. Mislio je samo na jedno - kako što pre vratiti bradu onom čoveku.

Delovi vune su međutim bili zaprljani mašću iz svećica i kao takvi potpuno neupotrebljivi. Daglas je užurbano razdvojio zaprljane delove brade od čistih i brzo dotrčao do čoveka. Uputio mu je izvinjenje i odmah počeo da lepi bradu. Vuna je međutim otpadala pa je Daglas otrčao do obližnje knjižare kako bi kupio OHO lelpak ili možda UFO. U sekundi je međutim ugledao "Karbofiks" - lepak njegove mladosti. Odmah se setio njegovog sladunjavog ukusa i Sandre - drugarice iz osnovne škole "Oslobodioci Beograda" koja je na času OTO-a namerno stavljala slojeve "Karbofiksa" na prste, čekala desetak minuta da se to sasuši, a onda lizala lepak sa prstiju. Tada nije razumeo zašto Sandra radi, i uzašno je se plašio, a danas je on sam poželeo da svoje prste obloži "Karbofiksom" i da se potom posluži. Ipak, to nije učinio. Istrčao je iz knjižare, spojio vunu za lice onog čoveka i za trenutak uživao u miru koji mu je bio pomalo neobičan i nekako uznemiravajući.

Tada je ugledao ogromnu jelku koja je krenula ka njemu. Video je i blage pokrete unutar jelke, ali tek kada su nekakve noge iskočile iz nje shvatio je da čeka opasnost. Opet mu je bilo žao zbog toga što nije bio Nindža, jer bi u tom slučaju posedovao haragei - ono šesto čulo koje najavljuje opasnost, ono što je u sebi nosio veliki Lesli Eldridž.

Ovako, Daglas je bio šokiran. No u trenutku kada je video onog Deda Mraza kome je toliko pomogao oko lepljenja brade kako pomahnitalo uskače u jelku i kreće ka njemu vitlajući drugom, manjom jelkom, Daglas je bio još više šokiran. Deda Mraz je vitlao malom jelkom i urlao: "Srećna Nova godina, Srećna Nova godina". Daglas je skočio na krov svoga automobila, a onda je kroz staklo na prednjoj strani uleteo unutra. Deda Mraz, osetivši da Daglas izmiče, zabio je, jašući na velikoj jelki, malu jelku u gepek. Tako su nastavili ka palati "Albanija". Prolaznici su bili oduševljeni. Aplauzom su pozdravili ovu vožnju, misleći da je to deo novogodišnje zabave. Niko nije primetio da je Daglas bio jako ozbiljan. Ovaj Deda Mraz je bio opasan. Daglas je poželeo sebi srećnu Novu godinu i velikom brzinom vozio ka parfimeriji u prizemlju palate "Albanija". Dve sekunde kasnije, proleteo je kroz parfimeriju, zatim nastavio ka Dvorani Kulturnog centra i kroz Beo-izlog i na kraju se zaustavio u platnu bioskopa "Jadran". U tom trenutku na velikom platnu Aleksandar Makedonski je na svom konju jurio ka onome slonu, i Daglas se praktično našao između njih.

Tone parfema valjale su se po Knez Mihajlovoj ulici. Svi su se parfemisali, a centralna gradska zona je mirisala na "Aqua di Go", "Farenhajt", "Kenzo", "Mediteraneo", "Barberi" i "Pino silvestre". Od tog dana ozonski omotač iznad Knez Mihajlove ulice postao je mnogo oštećeniji u odnosu na deo omotača iznad Njegoševe, Takovske, Tomaša Ježa i Doktora Velizara Kosanovića.