Brojevi

Dobro veče, ovo pre mene bio je Đorđe. Moje ime je Grožđe. Večeras pričamo o brojevima.

Brojevi se pojavljuju u ovoj knjizi zato što su jedna od ukupno deset vrsta reči u srpskom jeziku. Inače sami po sebi više spadaju u knjigu iz mate, političke eke, atomske fize, fizičke heme ili kvantne mehe.

Glavna vrsta su osnovni brojevi. Služe da kažu koliko ima nečega, ili koliko je nešto teško, visoko, dugačko, široko, duboko, odnosno koliko nešto ima metara, litara, kila, sekundi, kandela, njutnova, volti, vati, oma, ampera, tesli, vebera, celzijusa, farenhajta, kelvina, rihtera, merkalija, brunelešija, bramantea, đorđonea, koređa, mazaća, berninija, karavađa. Šalim se, poslednjih sedam mernih jedinica ne postoje, to su imena likovnih umetnika. Uostalom, vi to znate ionako.

Kao primer za upotrebu osnovnih brojeva, navešćemo šta kaže Petar Luković:

"Pre svega, sve te priče da je pola Srbije proevropsko, okačite mačku o rep. Šta znači da je neko proevropski, kao navodno 70-80 odsto građana Srbije podržava ulazak Srbije u Evropsku uniju. Nemaju pojma šta podržavaju i, by the way, 90 odsto od tih 80 misli - kad uđemo u Evropu biće super, imaćemo hiljadu evra platu, a neću morati ništa da radim. Svi tu vide samo pare, a niko ne pominje rad. I od tih 80 odsto, koliko njih se protivi izručenju Karadžića, Mladića, Šljivančanina tribunalu – 50 odsto. Pa izvini, Evropljanin koji se protivi tome mi malo blesavo izgleda."

Brojevi u ovom iskazu imaju funkciju priloga. Vezuju se uz imenice i imeničke sintagme, i govore o njihovoj meri ili količini. Luković je konkretno hteo da kaže kako ima mnogo ljudi koji hoće u Evropsku Uniju, ali da malo njih razume da to podrazumeva rad, izručenje Mladića i ostalo.

Sličnu ulogu imaju i zbirni brojevi, s tim što se oni odnose samo na živa bića. Dakle, pravilno je reći: petoro saradnika Lepog ritma srca, dvadeset dvoje ministara, troje dece, sedmoro štenadi, trideset šestoro jagnjadi, sto pedeset šestoro piladi. Nije pravilno koristiti zbirne brojeve za nežive stvari: šesnaestoro kompjutera, troje čiviluka, dvadeset sedmoro kesa, dvesta četrdeset devetoro čamaca. Izuzetak su nežive stvari koje poprime odlike živih, kao u filmu "Teror mašina". Dakle, ovde možemo reći da je četrnaestoro kamiona i osmoro cisterni opkolilo benzinsku pumpu. Šalim se, ne možemo.

Konačno, imamo redne brojeve, koji, kao što im i ime kaže, označavaju gde ili kad nešto ide po redu. Imaju funkciju sličnu prilozima, ali i pridevima. Recimo, Peti amandman američkog Ustava daje pravo optuženom da ne svedoči protiv samog sebe.

Kao što smo rekli, brojevi su pretežno tehničke reči koje služe da nam pruže dodatnu informaciju o nečemu. Ali ponekad, zbog konteksta u kom se pojavljuju, brojevi dobijaju naročito značenje. Primer su nazivi čuvenih filmova.

• Orkestar jedne mladosti
• Poštar uvek zvoni dva puta
• Treći čovek
• Četiri sobe
• Peti element
• Šest dana juna
• Sedam samuraja
• Zvižduk u osam
• Devet i po nedelja
• Deset malih crnaca
• Dvanaest žigosanih
• Napad na policijsku stanicu broj 13
• Kvaka 22
• 39 stepenika
• 48 sati
• Varljivo leto '68
• Farenhajt 451
• Čovek sa hiljadu lica
• 20 000 milja pod morem
• Brusterovi milioni

Naveli smo samo notorne filmove, inače ima ih mnogo više. E sad, zamislite da ovi filmovi imaju drugačije brojeve u nazivima.

• Orkestar šest mladosti - zvučalo bi kao nebuloza
• Dve sobe - zvučalo bi kao oglas za stan
• 76 dana juna - to bi značilo 30 dana juna, 31 dan jula i 15 dana avgusta, znači radnja bi se dešavala više u julu nego u junu
• 1300 samuraja - to bi zvučalo kao 1300 kaplara
• 438 i po nedelja - bilo bi mnogo čak i za Mikija Rurkija
• Čovek sa dve hiljade lica - zvučalo bi nekako preterano
• Napad na policijsku stanicu broj 14 - to ne bi bio Karpenterov film, nego verovatno Bajićev

Koliko su brojevi bitni, najbolje se vidi po simbolici datuma. Mi svi znamo šta su:

• 8. mart
• 9. mart
• 12. mart
• 6. april
• 1. maj
• 11. septembar
• 5. oktobar

Znamo i za druge datume, ali ove koje smo nabrojali vezujemo za određene događaje, to jest te događaje zovemo upravo po datumima. Niko ne povezuje 6. april sa rođenjem Rafaela 1483., Žana Rusoa 1671. i Bleka Frensisa iz grupe Pixies 1965., niti sa abdikacijom Napoleona 1814., otkrićem teflona 1934. ili pobedom ABBA-e na Evroviziji 1974., iako se sve to desilo. Za nas je 6. april dan kad su Nemci uzeli da nas rokaju, i to će ostati, koliko god da su Nemci sada okej.