Pluskvamperfekat

Dobro veče, ovo pre mene bio je Đorđe. Moje ime je Audiogrožđe. Večeras pričamo o glagolskom obliku sa najstrašnim imenom, dakle o pluskvamperfektu.

Kao što se sećate iz škole, gradivo svakog predmeta sadržalo je neki pojam čiji je naziv bio toliko strašan da se obično nismo usuđivali da učimo tu lekciju, i obično smo iz nje dobijali jedan ako bismo je izvukli. Međutim, ako se sad, kao odrasli, ičeg i sećamo iz gradiva ovih predmeta, to su upravo te, takozvane strašne reči. Obično su išle u tročlanim grupama, i obično bi prva bila strašna, druga strašnija a treća najstrašnija.

Istorija	Cenzori, liktori, kvestori
Geografija	Ljanosi, kamposi, pampasi
Likovno	Dorski stub, jonski stub, korintski stub
Muzičko	Čista kvinta, umanjena kvinta, prekomerna kvinta
Biologija	Pljosnate gliste, valjkaste gliste, člankovite gliste
Fizika	Magnetni fluks, magnetna indukcija, magnetna rezonanca
Hemija	Benzen, benzol, benzin
Matematika	Permutacije, kombinacije, varijacije
Magija	Hokus, pokus, preparandus
Kulinarstvo	Sol, papar, jedna žlica Vegete
Kviskoteka	dr. Pavao Pavličić, dr. Boris Senker, dr. Lazo Goluža
Filozofi	Tales, Anaksimen, Anaksimandar
Tragičari	Eshil, Sofokle, Euripid
Pesnici za decu	Gustav Krklec, Grigor Vitez, Gvido Tartalja
Romani za decu	Družba Sinjega galeba, Dečaci Pavlove ulice, Družina Pere Kvržice
Engleski jezik	Past simple tense, Present perfect tense, Past perfect tense
Latinski jezik	Flexio nominum, Flexio pronominum, Flexio adiectivorum
Ruski jezik	Именительный, Родительный, Дательный
Srpski jezik	Perfekat, imperfekat, pluskvamperfekat

Kao što smo rekli, najviše smo se plašili trećeg predstavnika u svakoj grupi: kvestora, korintskog stuba, prekomerne kvinte, člankovite gliste, Anaksimandra, dr. Laza Goluže i tako dalje. Slično kao što se i u svakodnevnom životu između Kande, Kodže i Nebojše najviše plašimo upravo Nebojše.

Tako su se naši roditelji između Emersona, Lejka i Palmera najviše plašili Palmera.

Njihovi roditelji su se između Čerčila, Ruzvelta i Staljina najviše plašili Staljina.

Rimljani su se između Cezara, Pompeja i Krasa najviše plašili Krasa.

Nekad je taj strah od trećeg člana bio opravdan a nekad i nije. Konkretno, korintski stubovi jesu komplikovaniji od dorskih i jonskih, člankovite gliste jesu komplikovanije od oblih i pljosnatih, Euripid jeste pisao najstrašnije tragedije, dr Lazo Goluža jeste imao najstrašnije brkove, ali između Cezara, Pompeja i Krasa poslednji je bio zapravo najmanje opasan.

E pa isto tako, između perfekta, imperfekta i pluskvamperfekta najviše smo se plašili pluskvamperfekta, samo zato što je poslednji u nizu i zato što ima najduže ime. A nema potrebe da ga se plašimo. U suštini, ako znamo prethodna dva oblika, znamo i pluskvamperfekat, jer on se upravo i gradi od njih.

Postoje dva oblika, normalan i nenormalan.

Normalan oblik dobija se od perfekta pomoćnog glagola biti i radnog glagolskog prideva glagola koji se menja. Na primer:

Ja sam bio čitao, a onda si me ti pitao šta sam bio čitao.

Čitanje se dešavalo u pluskvamperfektu, a pitanje u perfektu. Dakle pluskvamperfekt prethodi perfektu, i namena mu upravo i jeste da označi nešto što se desilo pre nego što se nešto drugo desilo. Zato se za ovaj oblik i kaže da označava davno prošlo vreme.

Nenormalan oblik pluskvamperfekta dobijamo i ako pomoćni glagol stavimo u imperfekat.

Ja bejah čitao, a onda me ti pitaše šta ja bejah čitao.

Ali taj oblik pluskvamperfekta koristi jedino Matija Bećković. Da se razumemo, i to je pravilan oblik, samo je nenormalan. Mi smo se u poglavlju o imperfektu dogovorili da takav oblik pluskvamperfekta, zajedno sa imperfektom i aoristom, postane deo administrativnog stila, to jest da se koristi u službenim aktima. Da to postane i da tamo i ostane.

A mi treba da nastavimo da se koristimo normalnim oblikom pluskvamperfekta, jer smo ga u jeziku pomalo zapustili. Dakle, je l se sećate kad smo bili imali ovu istu emisiju na radiju, pre nego što su je ukinuli? Sećate se, svega se sećate.