Kažnjavanje opreme i nameštaja

2.6.2008.

Dobro veče, ovo pre mene bio je Đorđe. Moje ime je Grožđe.

Jutros sam kuvao kafu u kancelariji. Pošto kuvalo za kafu zvano "rumun" ima kratak kabl, mora se držati na podu da bi se priključilo u razvodnik. Kad sam zakuvao kafu, ustao sam i strahovito udario leđima o ivicu stola koji tu odnedavno stoji. Sačekavši da kratak i oštar bol prođe, spustio sam kafu i zatim šutnuo taj sto iz sve snage.

Zatim sam počeo da razmišljam: kakva je funkcija kažnjavanja opreme i nameštaja za zla koja nam se dešavaju? Zašto ljudi razbijaju sopstvene tastature, lome telefone, šutiraju stolove, bacaju posuđe po stanu, cepaju papire? Zašto udaraju šamare televizorima? Zašto grebu zidove? Zašto prosipaju po podu spajalice, rajsnegle i municiju za heftalice?

Primera u istoriji ima mnogo. Od Neronovog paljenja Rima usled nenalaženja rime za neku pesmu, do Staljinovog razbijanja radio aparata sekirom usled poraza SSSR na utakmici sa Jugoslavijom.

Kažu i da je Hitler imao u kancelariji suvenire iz raznih gradova: Big Ben, Golden Gejt, Kip slobode, Ajfelovu kulu, Partenon, Aja Sofiju, Kremlj i druge figurice. Svaki put kada bi dobio nepovoljne vesti sa frontova, Hitler bi šutirao, gnječio ili na drugi način kažnjavao odgovarajući suvenir. Nakon Staljingrada šutirao je Kremlj, nakon Midveja testerisao je Golden Gejt, nakon pada Italije jeo je Koloseum, uvrtao ruku Mikelanđelovom Davidu i vukao za kosu Berninijevog Davida.

Neki naši istoričari tvrde da je, nakon oslobođenja Beograda, Hitler besno gazio maketu Konaka kneginje Ljubice. To je, međutim, laž. On zapravo nije ni imao ovaj suvenir, jer ga do tada niko u Beogradu nije ni napravio, uostalom u Beogradu je pre Drugog svetskog rata bilo svega 14 zgrada, od čega je veći deo srušen, što u Hitlerovom, što u savezničkom bombardovanju. Primetili ste, uostalom, da u Beogradu ni danas nema zgrada.

Oprema i nameštaj se obično lome iz besa, da bi se postiglo trenutno smirenje i satisfakcija. Postoje , međutim, i primeri mirnog lomljenja, što ukazuje na mnogo gore ludilo.

Primer u domaćem filmu znate svi. To je kad Bata u "Balkanskom špijunu" pažljivo sačeka da kukavica izađe iz zidnog sata, a zatim je uhvati, otkine i izgazi, što Zvonko Lepetić zatim mirno prokomentariše rečima: "I ja sam svoju izgazio".

Takođe, naš prijatelj Petar je, u sedmom razredu osnovne škole, iznerviran zbog učestalog neprelaženja trećeg nivoa u igrici "Renegade", spustio džojstik na pod, pažljivo ga zaglavio između stola i stolice i slomio mu ručku nogom. Sledećeg dana zabio je šrafciger u ležište od ručke i nastavio sa igrom.

Navedimo i da postoji snimak od pre par nedelja, na kome se vidi kako Vojislav Koštunica, razočaran zbog rezultata poslednjih izbora, udara pesnicama i nogama u bokserske vreće sa likovima Borisa Tadića, Srđana Šapera, Vladimira Divljana, Čede Jovanovića, Bebe Popovića, Zorana Živkovića, Žarka Koraća, Petra Lukovića, obeju Svetlana iz emisije Peščanik, zatim Saše Markovića Mikroba, Pavla Ćosića, Ivana Tobića, Gojka, Duške, Devle i Tihog, te Gorana i Branka Bogunovića iz grupe Radost.

Grimase i krici koje Koštunica pravi na ovom snimku jasno kazuju da je to sada već potpuno lud čovek i da će uskoro morati da bude uhapšen.