Sveti Valentin

14.2.2024.

Dobro veče, ovo pre mene je bio Đorđe. Moje ime je Grožđe, a večeras je trebalo da dođe i naš novi saradnik Šiblje koji nas je, sećate se, prošle nedelje vređao, nipodaštavao, terao u kurac i iznosio razne neistine o našoj emisiji, da i ne spominjem neukusne opaske na račun moje dece, žene i mene.

Međutim, za ovih nedelju dana Šiblje se iznenada popravio, stasao u čoveka, zaposlio se u jednoj od skupština beogradskih opština, oženio i prerastao u Zelje. Zato je juče sa suprugom i nekolicinom dece otputovao u Celje, mesto idealno za proslavu Dana zaljubljenih a ujedno i dana državnosti Srbije. Sa Zeljem ćemo, dakle, razgovarati iduće nedelje, a sad ću vam ispričati kako je zapravo nastao Dan Zaljubljenih, u nas poznat kao Sveti Valentin, Sveti Trifun, Sveti Milun i Sveti Mićun.

Po jednoj legendi, tokom III veka Rim su opsedali vukovi. Pošto rimski pastiri, da ne kažem čobani, nisu imali višecevne bacače raketa "Plamen" i "Oganj", automatske puške M-70, pa čak ni ručne bombe M-75 poznatije kao kašikare, morali su da se kriju iza šikare, zajedno sa svojim ovcama. Jer to nisu bili legionari, to su bili čobani. Doduše, od njih su kasnije nastati pesnici: Vergilije, Katul, Tibul, Petronije, Marcijal, Hedonal, Ovunal, Parcijal - autori pastorala odnosno čobanskih pesama.

Pošto im se nije jurišalo na vukove golih ruku, zaštiti su se nadali od božanstva Lupercija, zakonom predviđenog zaštitnika čobana i njihovih stada. U njegovu čast, svakog februara održavale su se Luperkalije, svetkovina koja je po sadržini manje-više podsećala na druge praznike: Zimske Solsticije, Saturnalije, Bahanalije, Martovske Ide i Grčke Kalende.

A kakve veze imaju Luperkalije sa Danom zaljubljenih? Pa, u okviru ove svetkovine igrala se i jedna vrsta lutrije, u čast boginje Junone. Imena mladića i devojaka stavljala bi se u kutije, izvlačila žrebom i oni koji bi bili zajedno izvučeni do sledećih Luperkalija bili bi smatrani za par.

Onda su došli hrišćani, da ne kažem mi. Tadašnji popovi pokušali su da hristijanizuju ovaj praznik i eliminišu paganski sadržaj u njemu. Kako su se oni lepo dosetili, mladi su sada, umesto imena svog parnjaka za sledeću godinu, iz kutije izvlačili ime sveca koji će im tokom sledeće godine biti uzor u životu, odnosno čije će vrline pokušati da dostignu.

Divna lutrija. Umesto Ivane, Suzane, Bojane, Jane ili Lane, izvlačiš Svetog Grigorija, Sveštenomučenika Haralampija ili prepodobnomučenike Galaktiona i Epistima, pa koji ti zapadne.

Vremenom se ispostavilo da taj sistem ima određene manjkavosti, to jest da ga mladi baš i ne zarezuju, te je crkva našla druge metode za ustrožavanje, postrojavanje i uštrojavanje, a mladi su se vratili Suzani, Božani, Biljani, Tijani...

Nastanak imena Svetog Valentina

Valentin je bio u narodu omiljen sveštenik koji je živeo u vreme vladavine imperatora Klaudija. Kao što znamo, Klaudije je stalno vodio ratove, em nepotrebne, em svirepe, em još i neuspešne. Kako su mladići vremenom sve više izbegavali vojnu obavezu, ovaj odvratni imperator im je za kaznu zabranio sklapanje brakova. Sveštenik Valentin je to smatrao za veliku nepravdu i počeo je da venčava mlade parove u tajnosti. Klaudije je čuo za to, pobesneo i bacio Valentina u tamnicu gde je ovaj i umro.

Postoji i priča da se Valentin u tamnici zaljubio u kćerku jednog stražara i da joj je pisao pisma s potpisom "Od tvog Valentina". Opet, modifikacija ove verzije kaže da je Valentin dopao robije zato što je pomagao tada progonjenim Hrišćanima. Dok je bio u zatvoru, izlečio je pomenutu stražarevu kćerku od slepila, zbog čega je Klaudije shvatio da nije bio u pravu, te je naredio da Valentina izbatinaju a zatim i da mu odseku glavu.