Felipe

Karakas, Venecuela, 18.decembar 2006.

Dragi prijatelji, poštovaoci lepog ritma srca,

Ovo je sedmi dan od kada sam stigao u Karakas. I dalje je velika vrućina. Tores je predložio da ostanemo ovde kako bi što bolje pregledali svako kutak ovoga grada.

To je jedini razlog zbog kojeg još uvek nismo doputovali u Budimpeštu.

Možda je to i bolje, jer je Danijel i dalje u Bukureštu. Pokušava da obiđe što veći broj restorana i hotela u nadi da će naći bilo kakav trag koji bi mogao da ukaže na to da je Mikrob tu boravio.

Ne znam detalje, osim da je u petak dobio korisne informacije od Popeskua.

Popesku je stari Mikrobov poznanik i veliki prijatelj lepog ritma srca. Popesku je Danijelu pokazao dve maske koje mu je Mikrob poklonio pre dve godine, a koje su bile pune nekakvih šara koje se mogu videti samo na rumunskoj narodnoj nošnji.

Na osnovu toga Danijel je zaključio da je Mikrob više puta bio u Bukureštu, ali da o tome nije uvek obaveštavao Popeskua, tačnije, Mikrob bi boravio u Bukureštu, ali se iz nepoznatih razloga nije javljao Popeskuu.

To je sve što znam. Nadam se da već danas Danijel ima mnogo više informacija, i da će nas o tome izveštavati.

Na drugoj strani Atlantika, ovde u Karakasu, Tores i ja imali smo vrlo interesantan razgovor u taverni pod nazivom "Las botas de esquiar", što u prevodu znači "Skijaške cipele" sa vlasnikom taverne koji se zove Felipe Sančes Hidalgo.

Felipe je sat vremena pričao o vremenu kada je prvi put bio u Beogradu i kada je upoznao Mikroba.

Bilo je to za vreme velikog protesta 1996. godine. Felipe se nalazio u koloni studenata koja je prolazila pored Doma omladine. Felipe je u to vreme radio kao novinar i u Beograd je došao upravo sa namerom da pravi izveštaje o protestima. Prolazeći pored Doma omladine, Felipe je na jednom od prozora primetio jednu krupnu figuru sa maskom na licu koja je vikala: "Šetajte, šetajte, ko vas jebe!".

Felipe je zamolio svoju prijateljicu da mu prevede šta je ovaj čovek rekao, a kada je saznao, bio je oduševljen i poželeo je da odmah upozna tog čoveka.

Tako je i bilo. Sledećeg dana Felipe je upoznao Mikroba, i odmah nakon toga postao je stalni član ekipe Lepog ritma srca, i za svo vreme trajanja demonstracija pravio je priloge, ali ne priloge sa protesta već priloge za Lepi ritam srca.

Felipe je u Beogradu ostao do februara 1997. a zatim se vratio u Venecuelu. Kada je šef njegove redakcije shvatio da Felipe nije uopšte pravio izveštaje sa protesta, već je radio u emisiji Lepi ritam srca, dobio je otkaz, ali ga to nije mnogo pogodilo.

Dva meseca kasnije otvorio je Tavernu "Skijaške cipele", koja je bila jedna od najposećenijih u Karakasu. Zidovi taverne prepuni su slika među kojima veliki broj čine upravo fotografije sa protesta 1996. godine.

Na jednoj fotografiji nalazimo se Grožđe i ja. To je fotografija koju je za vreme velike šetnje do Zemuna napravio Vladimir Miloradović poznatiji kao Vlada fotograf ili jednostavno kao Fot. Na njoj Grožđe u rukama drži transparent na kome je slika Brusa Lija, a ja držim transparent na kome je slika Majkla Stajpa.

Felipea su mnogi njegovi prijatelji pitali zbog čega njegova taverna nosi ime "Skijaške cipele", a on im je rekao da je to zbog toga što je njegov prijatelj Larik Svenson iz Geteborga jednom prilikom izjavio da je sneg zimi neophodan, i da je dobra ona godina u kojoj si napravio bar jednog Sneška Belića.

Vas, dragi prijatelji zanima naravno to koliko je nama Felipe zapravo pomogao u potrazi za Mikrobom.

Vidite, Felipe nam je rekao nešto što znaju samo on i Mikrob.

To je podatak da Mikrob kada boravi u Karakasu pije isključivo tekilu, ali nije bitno to koja je tekila u pitanju. Felipe nam je skrenuo pažnju na to da ja Mikrobu najvažnija vrsta soli koju koristi prilikom ispijanja tekile.
Felipe je rekao da kada ulazimo u restorane, moramo da pitamo da li im je u poslednje vreme nestajala jedna određena vrsta soli pod nazivom "La sal" ili u prevodu "So".

Ako utvrdimo da je tako, postoji mogućnost da je Mikrob još uvek u Karakasu.

Tores i ja smo odlučili da najpre nešto pojedemo, a da potom nastavimo potragu.

Odlučili smo da pojedemo jedan crni hleb-ili "Integral" kako ga ovde zovu i jedan de centeo- ražani hleb, a zatim da tome dodamo jelo koje se zove-"El jamon serrano con melon", što znači- pršuta sa dinjom.

Veliki pozdrav iz Venecuele.

Đorđe