Memoari ove plave iz ABBA-e

Juče bili u Čačku. Dugo smo putovali do Čačka. Najpre skoro sat vremena izlazili iz Beograda. Bilo neko takmičenje 35 000 maturanata u centru grada. Zbog toga je bila velika gužva.

Zbog svega toga videli malo od Čačka.

Isti program kao na Krivom Stojku i kao u Pančevu. Ovoga puta nas je bilo nešto manje ali je Čačana bilo nešto više, tako da je to praktično značilo da nas je videlo više ljudi nego u Pančevu i na Stojku.

Sve je nakako kratko trajalo i nemam utisak da je performans svih bendova dobio onu pravu razmeru kao recimo u Pančevu gde sam stekao utisak da je sve nekako transcendiralo i da je dobilo neku novu dimenziju.

Juče u Čačku smo se samo izređali, svako je nekako odradio svoj deo posla i to je bilo to.

Emilija, Činč, Tobić- Kraljević, Krš, Tobić i to je bilo to.

Posle kafana "Kod Dragiše", dobra klopa i polazak nazad za Beograd.

Počela Emilija čitanjem "Leposave", zatim izašli mi "Činč" u sastavu: Irena, Srki, Raša i ja.

Predstavio sam se publici kao ona plava iz ABBA-e, rekao sam da smo u nešto izmenjenom sastavu i da je crna iz ABBA-e pustila brkove i da se udala i da je na maloj pauzi.

Svirali: Hajde Peđa, Princess krofnen, Marillenknodell i Opet.

Imali samo jedan mikrofon za nas troje, pa je usledilo jedinstveno snalaženje, a kako se čulo ne znam, ha-ha, nisam se raspitivao.

Posle svirke prišla mi je devojka koja se zove Marija nudeći prospekt sa izložbe kako bi joj se potpisao. Rekao sam: "Aaa, to, aaa, misliš kao potpis benda i to?"

Marija je rekla: "Ne, ne, Lepi ritam srca, odmah sam prepoznala glas, ja sam to slušala stalno, pa mi je bilo jako žao kada su ukinuli."

Bio sam oduševljen, devojka je 'ladno slušala emisiju "Lepi ritam srca" pa mi je bilo još jače to što sam se potpisao ne kao član benda nego kao član ekipe "Lepi ritam srca"

To je bilo stvarno fantastično. Rekao sam joj da smo počeli sa izvođenjem emisije uživo pred publikom u "Narodnoj biblioteci" i pozvao sam je da dođe i u petak prvog juna, ali ona je rekla da je iz Čačka i da joj biti komplikovano da dođe do Beograda.

Veliki pozdrav za Mariju.

E, posle je Tobić čitao odlomke iz "Kraljevića Marka", a zatim je svirao "KRŠ"

Ovoga puta pored Duške i Gojka svirao je i Srđan tako da su pesme bile u pravom izdanju sa bubnjem.

Dobro su svirali, Gojko je naravno opet podsetio na to da je on mag scene i to tako što se povremeno u toku nekih pesama udaljavao od Duške i Srđana i onda šetao po holu galerije svirajući gitaru i praveći one Rock pokrete.

Posle je Tobić seo na stepenište koje vodi ka ulazu u pozorišnu salu i počeo sa svojom svirkom.

Pridružio mu se i još jedan lik na tamburi. Tobić je svirao svoje standardne pesme, a dobro je bilo to što su u toku njegove svirke počeli u hol da polako ulaze ljudi koji su dolazili na predstavu.

I, tako, Tobić je svirao bez namere da se to završi, publika je ulazila uglavnom sređena za večernji izlazak, Tobić je svirao i pevao, i svirao i pevao, pa se vrte, pa se vrte, pase vrte, Duunaveee, Dunaveeee.

U jednom trenutku došao je do njega Slavko Timotijević da ga zamoli da polako završi jer u hol ulaze ljudi koji idu na predstavu, ali Tobić se smeškao i svirao, svirao, pevao, pevao sve jače.

Zatim je do Tobića došao Pavle da ga zamoli da polako završava, ali Tobić je i dalje svirao, i dalje je pevao: "Za to što si sada živa, zaslužan je Taško Načić, on te je vadio iz vira, bačena si kao prvi mačić, ja te volim i ti si tako lepa..."

Ljudi su prolazili pored Tobića koji je svirao na stepeništu, a on je i dalje svirao i pevao, a onda smo u jednom trenutku polako svi krenuli ka izlazu iz galerije, pa je nekako sa nama pošao i Tobić.

Odvezli smo se kombijem do kafane "Kod Dragiše".

Za jednim stolom sedela je starija ekipa koja je iz priče koja je organizovala izložbu, a naša ekipa se podelila na dva stola.

Hrana je bila fenomenalna. Poseban utisak su mi ostavile kugle kajmaka, koje su izgledale bukvalno kao kugle sladoleda i bile su fenomenalne.

Onaj lik koji je sa Tobićem u galeriji svirao tamburu, odmah je po ulasku u kafanu počeo da svira sve, starogradske, Tomu Zdravkovića, sve, bukvalno sve, pridužio se i Tobić, naravno.

Mi smo klopali, oni su svirali i urlali. Jedan od likova koji je sedeo za onim stolom je gledao ka liku koji je svirao tamburu sa totalnim neodobravanjem, ali nije ništa prigovorio, samo je žvakao i povremeno gledao u našem pravcu sa retko viđenim gađenjem. Lik je čist i izgleda kao neki iz G17+, recimo kao guverner Jelašić, potpuni kockasti pogled čoveka koji sebe gleda sa odobravanjem, i užasno pokušava da gleda pogledom nekog ko kao ne razume ljude koji u beloj majici sviraju tamburu.

Jedan od onih likova koji za sebe kažu da su deo demokratskog bloka i koji kao ne može da prihvati ovakve svirke koji odvlače zemlju od Evrope i evroatlantskih integracija.

Raša je bio oduševljen svirkom lika iz Čačka koji je svirao starogradske, ciganske i ostale pesme. Svi smo bili oduševljeni, ali Raša posebno.

Raša je čak u jednom trenutku dok mu je lik svirao "Ljiljana...Ljiljana.." onako, prinoseći ustima kvalitetno parče jegnjetine rekao: "U jebo te, od ovoga može da se rikne bre."

Zaztim je rekao: "Kakav bre Kralj Čačka, onaj je samozvani Kralj Čačka, ovo je bre pravi Kralj Čačka."

Emiliju je valjda pogodila neka pesma pa je čelom udarila snažno o sto i to tako da su zazvečali tanjiri.

Zatim je držeći u jednoj ruci viljušku a u drugoj nož počela da lupa po mesu i ostaloj klopi kao da svira bubnjeve dajući ritam pesmi, dok su delovi jagnjetine i prasetine polako počeli da se pojavljuju u vazduhu. Jako lepo, jako lepo, Raša je u jednom trenutku kazao: "U, čo'eče, ja sam mislio da se ovako ponašaju samo Delije kad odu negde."

Oko ponoći smo krenuli za Beograd.

Eto, to je deo tog izleta, a mogu da zamislim kako bi se zaista provela Agneta iz ABBA-e da je stvarno bila te večeri sa nama.

Agneta iz ABBA-e