Slobodni pikado

Dobro veče, ovo pre mene je bio Đorđe, moje ime je Grožđe.

Vidite, malopre su Đorđevi gosti pričali o fudbalu na različitim podlogama: teracu, laminatu, šljaci, betonu, asfaltu, bitumenu i konačno o fudbalu na mirnim vodama.

Moji, pak, gosti, gospodin Slavoljub Tekedžić i docent Fakulteta fizičke kulture gospodin Radivoje Mauzović govoriće o ništa manje zanimljivom sportu uvedenom prošle godine, gde bi drugde nego u gradu Džilroj, Kalifornija, možemo slobodno reći prestonici ekstremnih sportova. U pitanju je dakle takozvani otvoreni ili slobodni pikado.

Ovaj sport odvija se u nepredviđenim, često i krajnje neadekvatnim prostorima: na ulici, u samoposluzi, na autobuskom stajalištu, u čekaonici železničke stanice, zubne ambulante, škole, opštine, ukratko tamo gde se sami igrači dogovore, s tim da to mora da se najavi najmanje četiri sata unapred kod nadležne policijske stanice. Igra se u parovima. Jedan igrač baca strelicu a drugi drži metu ispred lica. Bacač ima pravo na tri bacanja, nakon čega držač mete menja položaj po svom nahođenju i na sudijski zvižduk baca se ponovo. Nakon pet ruku, uloge se menjaju i tako ukupno pet puta nakon čega se rezultati sabiraju, s tim da rezultat ne može biti nerešen. Mere bezbednosti su vrlo stroge. Igrači imaju štitnike, sem toga ukoliko slučajno pogode protivnika bivaju diskvalifikovani, a ako ne daj bože pogode nekog od slučajnih prolaznika, plaćaju kaznu od 2000 dolara u protivvrednosti valute zemlje u kojoj se takmičenje održava.

Gospodine Tekedžiću, vi ste imali prilike da iz počasne lože pratite prvo prvenstvo u slobodnom pikadu. Kako ste uopšte obavešteni o njegovom održavanju, kad informaciju o tome nije imala čak ni sportska redakcija B-92, koja je, kao što znamo naša najbolje obaveštena sportska redakcija?

- Jasno, najbolja, najbolja sportska redakcija...

Kažite mi, da li postoje pritisci javnosti da se ova takmičenja spreče zbog velikog rizika, i kako do toga već nije došlo?

- Vidite, Amerika odavno nije takva zemlja. Jasno je da su rizici svedeni na minimum, ljudi normalno prolaze, posmatraju nadmetanje, to je, opet bih rekao, u Americi potpuno normalna stvar.

Gospodine Mauzoviću, vaši asistenti na Fakultetu fizičke kulture su koliko saznajemo doneli inicijativu da se ovaj sport brže bolje uvede i kod nas, i za prvo mesto takmičenja izabrali su parfimeriju u Palati Albanija, zatim knjižaru SKZ kod Beograđanke i restoran Kod dva bela goluba na ulazu u Skadarliju. Kakve su reakcije javnosti?

- Pa vidite, ta inicijativa je zapravo moja inicijativa, ja mislim da mladi treba da prate novije tokove. Imamo sad i taj fristajling, i paraglajding, i snoubord. Ja sam za to da slobodni odnosno otvoreni pikado postane realnost srpskog sporta.