Festival vazdušne gitare

Dobro veče, ovo pre mene je bio Đorđe, moje ime je Grožđe.

Kao što znate, u Studentskom kulturnom centru odvijaju se Aprilski susreti, u okviru kojih je juče održan Air guitar fest, odnosno Festival vazdušne gitare. Moram priznati, spektakl je to bio.

U čemu se sastoji ideja o vazdušnoj gitari?

Pa jednostavno: mladi beogradski performeri izlaze na binu i uz plej-bek svojih omiljenih pesama fingiraju prepoznatljive pokrete originalnih izvođača, specifične trzaje vratovima gitara, specifično držanje mikrofona, prelaze na bubnjevima i tako dalje. Poenta je naravno u tome da to treba primeniti ne na pravim instrumentima već na vazduhu, zato se festival tako i zove. Dakle, umetnici izlaze na binu goloruki (neki među njima i gologuzi), baš kao što su nekada i partizani jurišali na nemačke tenkove goloruki, eventualno s poslednjom bombom u ruci, za razliku od četnika koji su na partizanske, ruske, nemačke i ostale tenkove jurišali dobro najedeni masnom gibanicom, svinjom, kiselim kupusom, užičkim sirom i ljutom prepečenicom zvanom Velikomučenica.

Elem, među učesnicima sam prepoznao mladiće koji inače gravitiraju u i oko SKC-a, odnosno one kojima je ovo zdanje, kako se to vojno-policijski kaže, stecište. Bio je tu basista grupa Duboka Ilegala i Prti Be Ge, prilježni student sociologije zvani Biftek. Negde u publici svakako je bio i član strip-radionice Šlic zvani Burek, kao i čest posetilac SKC-a po imenu Salama. U jednom trenutku neko me je dotakao po ramenu. Ja se okrenem, kad ono - moj stari drug Ćevap. Uskoro za njim, stigli su i već pijani Debreciner, Kulen i Bečka, u pratnji stidljivih devojaka po imenu Feta, Zdenka i Milka, a na kraju se pojavila i elegantna Škarpina, ulovljena na ribnjaku Ečka.

Elem, šta znače ovi nadimci? Zašto se članovi srpskog naroda više ne zovu kao u pesmi Čika Jove: „Diko“, ili „snago“, ili „lane“, ili „moje blago“, ili „dušo“, ili „moje drago“, nego Gulaš, Crevca, Brizle, Krezle, Mozak, Jezik, Čvarci, Kajmak, Pretop, Sir, Paradajz, Lubenica, Šljiva, Kajsija, Ribizla, i u krajnjoj liniji – Grožđe? Pa jesmo li toliko gladni?

I jesmo li dotle došli da nam je sviranje vazdušne gitare postalo spektakl posećeniji nego koncerti nekih stranih bendova, uključujući Peperse koji već po treći put opet sviraju u Beogradu? Pa mi smo danas sa Vojvodinom, Slavonijom, Mačvom, pa i Šumadijom, mogli da budemo najveći izvoznici hrane u Evropi...