Čuli ste za misli velikih mislilaca. Takođe ste čuli i za velike formate velikih majstora.
Činč misli su nova rubrika na Činč sajtu. U osnovi je to nastavak tradicije Đorđa i Grožđa. Razlika je u tome što Činč misli čine kratki tekstovi. Đorđe i Grožđe su, naime, često znali da pređu u mučenje, o čemu je Grožđe kazao ponešto u svom Pogovoru zelenoj gramatici.
Činč misli su način da se sa tom praksom prekine. To su misli tog istog Đorđa i Grožđa, s tim što sad postoji ograničenje. Šta je Činč misao? To je kad se tema započne ali se ne razvija nego se ubrzo privede kraju.
To su činč zamisli ili činč ideje, činč pretpostavke ili činč zaključci. I ne samo to. To su činč odluke, činč rešenja, činč predlozi, činč uredbe, činč akta. To su i rešenja o izmenama i dopunama ranijih Činč rešenja.
To mogu biti i rešenja o stavljanju van snage ranijih činč rešenja. To podjednako mogu biti i odluke o pokretanju postupaka javnih činč nabavki. To mogu biti i odluke o upotrebi sredstava tekuće činč rezerve. To mogu biti i rešenja o razrešenju raznih ljudi.
Ipak, to pre svega mogu i trebaju biti činč misli.
Evo slike sa koncerta koji su u okviru beogradskog Pesničenja održali Đorđe Činč i zagrebačka braća Činč Bogunović, od čega stariji sa majicom sa natpisom "Njuškica", a mlađi bez njuškice.
Hvala Bogu da Činč opet svira, i u tome treba da učestvuju sve moguće Njuškice, svaki Pato, svaka Eli, svaka Lula, svaka Ptica Spavalica.
Nek žive Činčevi svih meridijana!
Činč ima veze sa dva važna entiteta koji sadrže u svom naslovu reč Pedro.
Jedan od Pedra je San Pedro, rodno mesto Minutemen-a i fIREHOSE-a, velikih bendova u kojima su svirali veliki američki ljudi. Veza između Činča i San Pedra je jasna, izvolte poslušajte šta sam bio ljubazan svirati na svom basu u svim Činč pesmama.
Drugi Pedro je Pedro Almodovar. Kakva je veza između Činča i njega? Pa pazi, velika. Premda će vremenom biti i veća.
Fahite sa piletinom – Chicken fajitas via Jamie Oliver
Pa ništa, pazi, ovo je brza priprema, bez svih sastojaka. U nekoj od sledećih misli, trudiću sa da objavim kompletan recept. On obuhvata dodatne sastojek i pre svega pripremu tortilje u koju se umota sve što ćete spremiti prema – OVOM receptu.
Ovo je samo deo, ali je dovoljno da bude jako ukusno.
Šta znam o Africi? Znam da je južno od Evrope. Što će reći da je južno čak i od južne Evrope. Što će reći da je južno čak i od južne Srbije. Što će reći, što južnije to tužnije.
Dobro, nešto ipak i znam. Kao mali, pročitao sam jedno, da ne slažem, osam puta, sam knjigu "Kroz pustinju i prašumu" od Henrika Sjenkjeviča. Ona se dešava u Egiptu, a zatim u Sudanu. Mali Staša i još manja Nela, koje su ugrabili neki daleki preci ovih današnjih Ahmadinedžada i ostalih kuraca.
Pa sam uskoro potom jedno šest puta pročitao Andrićevu "Na Drini ćupriju". Tamo se neki Italijan strašno poplašio zato što Italija hoće da zauzme Tripolis, pa mu lokalni jalijaši viču: "Oćeš, kurvo, Tripolis? Evo ti, na!" Eto baš tako mu viču.
Ovo je kadar iz "Lavirinta strasti", drugog po redu filma Pedra Almodovara, snimljenog 1982. godine sa budžetom od 14 pezeta i 184 nova dinara. Kao što vidite, dva člana nekog benda u ovoj sceni su podigli po jednu nogu na pojačalo.
Kakve asocijacije kod vas budi nečije dizanje noge na pojačalo?
Reći ću vam za sebe. Mene to podseća na Dušana Kordovana, mog nastavnika fizike i hemije u OŠ "Oslobodioci Beograda".