Ode čovek

17.7.2010.

Upoznali smo ga valjda 1999. Zvali smo se Čudan Šimijev bend. Bio je na našem koncertu u Klubu nove muzike. Sledeći dan nas je hvalio u Lepom ritmu srca. Rekao je kako je publika na koncertu transcendirala. Kasnije smo mu dali našu kasetu. Bili smo jako srećni što nas je puštao u emisiji. Treba li reći da nas je u to vreme jedino on puštao.

Par godina kasnije, ja i Đorđe smo postali saradnici u Lepom ritmu srca. Ta emisija je do danas ostala jedini javni prostor na kome nam je bilo omogućeno da pričamo šta hoćemo i da budemo to što jesmo. On jeste uvek imao prigovore na sve i svakog, ali je opet i dopuštao sve, dokle god je to bilo autentično. Tako je bilo i sa njegovim muzičkim ukusom.

Bio je bučan, plah, lucidan, harizmatičan, beskrupulozan, autodestruktivan... mogao bih da nabrajam osobine abecednim redom. U svakom slučaju, trebalo je da živi bar još 51 godinu.

Grožđe

---

Prva slika koju vidim kada pomislim na Mikroba je Mikrob u "Dolaru" tokom onog perioda, odmah nakon promena 2000-te godine.

Na sebi je imao neki dugacak mantil a u ruci je 'ladno nosio onu crnu torbu koju su nekad nosili doktori. Dakle, ono - doktorska torba u noćnom izlasku, bez problema i tako normalno.

Sećam se da sam tada rekao Luki: "E, pazi ga molim te, vidi tu torbu."

Iz večeri u veče bi se oduševljavali njegovoj pojavi i torbi koju je nosio.

Mikrob je bio jedinstvena pojava. Veliki lik. A kul je biti pojava.

Mikrob je odmah razumeo Čudan Šimijev bend, Mikrob je domah zgotivo Činč. To je zato što je bio Mikrob. Mnogima smo morali da objašnjavamo šta to mi sviramo, ko smo to mi, šta je naš cilj, u kom smo mi to fazonu, šta je naša tema i ideja. Mikrobu je sve to bilo jasno posle prve posete našoj svrici. Zato je na ostalim svirkama redovno spavao negde od polovine koncerta, ali to je zato što mu je sve bilo jasno. Imao je onaj kez koji samo takvi likovi imaju, i to na prve tri pesme, a ostatak koncerta bi prespavao. Naravno, ne treba izostaviti to da je pre početka jedne od tih svirki u Narodnoj biblioteci otvorio veliki kišobran odmah nakon što je seo. I to je bilo tako dobro. Posebno taj zvuk otvaranja kišobrana. To - Vuuuuuhhhhh...ck.

Pazi, kad ti Mikrob otvori kišobran pre početka svirke, nestaje trema, nestaje opterećenje i jednostavno osetiš kako je sve ok.

Mikrob nam je sredio da sviramo na Adi u Gavezu kao predgrupa Marku Brecelju, a Brecelj je tada izašao na binu i rekao - "Ja cu bit njihova predgrupa".

Mikrob je želeo da Činč bude veliki.

Mikrob me je pozvao da se pridružim ekipi Lepog ritma srca i to je jedna od najboljih ekipa u kojoj možete da zaigrate. To je kao Liverpool. Samo još bolje.

Mikrob je izuzetno procenjivao ljude. Skoro momentalno.

Jednom je jednoj našoj prijateljici rekao: "A špicasta si ti, špicasta."

Drugu je pomazio po kosi i rekao: "Konzervativka mala."

I to je sve bilo tačno.

E da. Izložba maski u SKC-u.

Mikrob je delio svoje maske okupljenim gostima.

Jednu sam dobio i ja. Mikrobove maske su zakon, praktično Ustav. Svaka kuća treba da ima jednu Mikrobovu masku. Dakle, pored Velikog narodnog kuvara i Vujaklije, bilo bi dobro i jedna Mikrobova maska.

I tako, deleći maske, Mikrob je rekao okupljenima:

"Evo, uzmite maske, možete da ih okačite na zid, možete da ih nekom poklonite, možete da ih stavite na lice, na glavu, možete u dupe da ih stavite!"

Đorđe