Činč - Narodna biblioteka Srbije

Neki kažu da nam je ovo bila najbolja svirka, recimo naš doajen Željko Činč. Kako bi rekao taj isti Željko: pa ne znam, šta znam. Kao i uvek, imali smo dosta novih stvari, ali bili smo nepripremljeni, trebalo je da imamo nekih sedamnaest proba, mi smo imali svega nekih šest proba...

Pre naše svirke održano je krako ali izvanredno književno veče koje nam je priredio Andrej Činč, uz klavirsku pratnju mene.

Novina na svirci je bila što Maestro ovaj put nije svirao samo violinu, već i Casio koji sam svojevremeno dobio od Ivi Činč, kao i doboš koji nam je ljubazno ustupio Tihomir Činč. Još jedna novina na ovoj svirci jeste u tome što je, moram primetiti najviše mojom zaslugom, glavni i najzastupljeniji vokal beogradske grupe Činč sada konačno postala Irena Činč. To je naš najbolji vokal, ujedno i jedan drag lik i možemo slobodno reći jedna fenomenalna devojčica.

Ton majstor i ovaj put je bio Jole Činč. Oko nameštanja zvuka dosta nam je pomogao Gojko, a oko opremanja bine naš veliki prijatelj Danilo Četnik i njegova ljupka devojka Slavica Činč - Četnik. Note koje smo nekažnjeno gazili pripadaju Maestru, to su njegove note, on ih je pobacao. Majice, pak, koje vidite na jednoj od fotki islikavao je Đorđe Bate Činč, a birao ih je pretežno gospodin Luka Činč, dakle da se tako izrazim ja. U pripremi je i katalog naših majica, koje ćete uskoro moći da naručujete od Batea po želji, u unikatnom obliku, za velike pare. Delili smo i jelovnik za restoran Vujaklija, a prodavali smo i diskove, sve smo ih prodali.

Pomenuti Željko uradio je i audio sa svirke, a fotke su uradili Radivoje Činč i Nataša Tamara Činč.

Izašlo je dosta materijala o svirci, od čega vi'te Mišonijevu recenziju na Popboksu, gde može se čuje i Ajd u školu deco, a pročitaj i Tobićevo razmatranje. Može se čuje i snimak Hajde Peđe na Krompiru.

U svakom slučaju, polako postajemo Đoka Balašević u smislu istrajnosti u novogodišnjim svirkama. Svratite opet na ovu stranu, biće još.