Martovske Ide

15.3.2024.

Dobro veče, ovo pre mene je bio Đorđe. Moje ime je Grožđe.

Kao što znate, danas je veliki praznik, usled koga većina državnih firmi i institucija nije radilo. U pitanju su Martovske Ide, dan kada je rimski imperator i pesnik Gaj Julije Cezar morao biti ubiven. S obzirom da vi, naravno, niste neobrazovana bagra kao slušaoci drugih radio stanica, pa i drugih emisija naše radio stanice, vi dakle svakako znate da je ubistvo počinila grupa zaverenika pod nazivom „Mladi Rim“, koju su predvodili gospoda Brut i Kasije.

Mala digresija. Vama je svakako još iz detinjstva ostala u pamćenju Antologija nove srpske poezije za decu koju je priredio Duško Radović. U njoj, sećate se, postoje i ovi stihovi:

Maze mamine
piju sok od maline.
Maze tatine
piju batine.

E pa vidite, u Antologiji nove rimske poezije za decu koja je, kako navodi Plutarh, izašla 46. godine p.n.e., dakle neposredno pre ubistva Cezara, postoje veoma slični stihovi koji glase:

Brut i Kasije
piju sok od kajsije.
Publije i Trebonije
vole lepe begonije.

Elem, oko ovog svirepog ubistva lome se koplja i dan danas. Za neke je Marko Brut bio borac za slobodu i veliki patriota, a za neke budala.

Dante Algijeri je i njega i Kasija smestio ni pet ni šest nego na samo dno devetog krugla pakla, zajedno sa Judom. Vi sad verovatno mislite da je Dante kao pesnik mrzeo ubice Cezara jer je i Cezar bio pesnik. E pa nije zato. Dante je mrzeo Bruta i Kasija zato što je on, Dante, bio četnik.

Hoću reći, bio je ostrašćeni gibelin, odnosno monarhista. Gibelini su sanjali o obnovi Svetog Rimskog Carstva, dakle bili su neka vrsta tadašnjeg Italijanskog pokreta obnove, a njihovi krvni neprijatelji gvelfi bili su na strani pape, dakle to je bila nekakva tadašnja Stranka Italijanskog jedinstva ili Italijanska svetosavska stranka. Tako je Dante degradiranjem Bruta i Kasija zapravo hteo da poruči gvelfima: „Ćeraćemo se još“.

Brut se naravno branio patriotskim razlozima. Hteo je da sputa Cezarove imperatorske ambicije zbog nacionalnog dobra. „Not that I loved Caesar less, but that I loved Rome more“, stoji u zapisniku sa suđenja pred tadašnjim specijalnim sudom za tadašnji organizovani kriminal, tačnije u prevodu ovog zapisnika koji je sačinio engleski sudski veštak za latinski jezik prof. dr. Viljem Šekspir. Brutu je, dakle, Cezar bio drag, ali mu je Rim bio još draži. Divne misli, danas svojstvene momcima poput dr Vlada Vukomanovića.

Bilo kako bilo, za Marka Bruta kažu da je, suprotno svom brutalnom imenu, bio čovek blage naravi, da nikad nije koristio prut ili terao podređene da mu ljube skut. Bio je veoma emotivno vezan za svoju suprugu Porciju, voleo je da joj liže uvo, šapućući: „Ti si moja porcija grožđa.“ Ona bi, zauzvrat, lizala njegovo uvo i šaputala: „Marcus, Marcus, arbore di Argus“, odnosno u približnom prevodu: „Marko, Marko, sunce moje jarko.“