Ima da odem na Jamajku JA

Dobro jutro,

Sećate se one čuvene rečenice iz filma "Mi nismo anđeli" koju izgovara Predrag Miki Manojlović, a koja se završava sa: "..ima da odem na Jamajku Ja!"

Vidite, Miki to izgovara u trenutku kada shvati da je preopterećen porodičnim obavezama, i onda obećava da će pobeći daleko od problema i to baš na Jamajku.

To je primer koji pokazuje tradicionalnu težnju našeg čoveka da kada nastupe problemi ode u toplije krajeve.

Postavlja se pitanje zašto se redovno smatra da će sve biti rešeno onda kada se ode negde, a posebno zašto domaći čovek misli da će sve biti rešeno u trenutku kada on dotakne tlo toplijih krajeva.

Mi se ovde bavimo problemom uverenja da je topliji kraj neki bolji kraj.

Zašto se smatra da je toplo nešto što je samim tim i bolje. Nikada se neće desiti, ili će se desiti ali jako retko da neko kaže: "Ima da odem u Norvešku ja!" ili "Ima da odem u Dansku ja!" ili "Ima da odem u Švedsku ja!". To zapravo i ne čudi toliko.

Ono što međutim izazaiva čuđenje je to što će se retko desiti da neko kaže: "Ima da odem u Lihtenštajn ja!" ili "Ima da odem u Mađarsku ja!" ili pak "Ima da odem u Japan ja!"

Zašto domaći čovek ne oseća mađarski, slovački, češki, danski, švedski ili norveški kraj na onaj način na koji oseća italijanski, španski, argentinski, čileanski, kubanski ili brazilski.

To će se možda promeniti jednog dana, naravno ako se temperatura naše planete zaista bude konstantno povećavala. Tada će biti realno očekivati od domaćeg čoveka da kaže: "Ima da odem na Island ja!" ili "Ima da odem u Češku ja!" ili "Ima da odem u Finsku ja!"

U situaciji u kojoj će tokom leta na obalama Švedske biti 45 stepeni, ili na obalama Irske 37 stepeni, našem čoveku će konačno biti podjednakao toplo u Norveškoj kao i u Italiji, mada je moguće da će domaćem čoveku biti još bolje u Norveškoj jer će tada na obalama Italije biti 62 stepena, a na obalama Španije 72, a da ne pričam koliko će biti na obalama Venecuele ili Hondurasa.

Tada postoji mogućnost, naravno, samo u slučaju velikog skoka temperature na svetskom nivou da imate italijanski, španski, argentinski, čileanski, kubanski ili brazilski kraj i u Lihtenštajnu i u Poljskoj, i u Češkoj, i u Mađarskoj, ali i u Republici Srbiji.

To bi onda bila situacija u kojoj bi na Trgu Nikole Pašića imali drveće palme, ali i žbunje makije, kao i momente stepe.

To bi onda bila situacija u kojoj bi odlazili u Varšavu da slikate pampase, ili u Mađarsku da slikate ljanose, ili u Slovačku da slikate kampose.

To bi onda bila situacija u kojoj bi i vaši krajevi postali topliji krajevi, i to bi onda bila situacija u kojoj bi neki mladi reditelj mogao da uradi rimejk filma "Mi nismo anđeli" u kojoj bi neki budući Predrag Miki Manojlović konačno mogao da kaže: "Ima da odem u Rejkajavik ja!"

Vi sada možete da razmislite da li je vreme da odete u toplije krajeve ili je možda vreme da odete na Ušće i da počnete da sadite ljanose, pampase i kampose, ili da odete do Terazijske česme i pored zasadite makar čemprese i borove ili da odete do Zemuna i tamo izaberete teren za koji smatrate da će već od sutra biti pod stepom.

Možete takođe da odete i do Slavije, i onda da od Slavije pa sve do Čuburskog parka uspostavite savanu.

Možete da odete i do Beograđanke i od krova naniže spustite lijane i tako omogućite tarzanisanje za turiste kako naravno bandži džamp ne bi bio jedina mogućnost za tarzanisanje.

Eto, mislim da je vreme da uspostavite kulturu pampasa u svom dvorištu, a ako se to ne desi onda ima da odem na Jamajku ja!