29.11.2010.
Temperatura u autobusu koji je konačno stigao na granicu između Venecuele i Brazila sada je iznosila 55 stepeni Celzijusovih.
Autentični beogradski stric Avgust gledao je ka Arčiju i poluglasno izgovorio: "Cccc...cccc...pa ovo je stvarno neverovatno, ovaj je zaspao i vidi ga, ej, potpuno bezbižan, cccc...ccccc, vidi, ima i lagani kez čak i dok spava, pa to stvarno, cccc...cccc, pa ja stvarno ne znam, moraću da primenim ozbiljnije mere...možda da iskoristim ovaj trenutak dok spava i da ga ubacim u avion i pošaljem nazad u Beograd, ej, u sred džungle on meni - Vodio sam Vila kući u Zimbave, pa nešto kao - Moja Vila uživa jede pomoranje, pa kakav je to iskvareni srpski jezik...auuu, cccc...ccc, pevao mi kao neki crnac, neće čovek kući, cccc...ccccc.."
U tom trenutku u autobus je ušao brazilski policajac i zamolio putnike da pripreme pasoše kako bi se rutinski pregled dokumenata obavio što brže.
Arči je otvorio jedno oko i protrljao drugo ne bi li ga otvorio a zatim se okrenuo ka Avgustu, pogledao ga i smešeči se rekao: "Eheeej, Avguste, 'esmo na granici, a? Jesmo, a? Sjajno, mmmm....sjajno moj Avguste, uskoro Amazon moj Avguste, a? Uskoro Indijanci, a? Šta ti je, ti se ne raduješ? Brazil čoveče, Amazon,a? Pa kako nisi uzbuđen, hej, pa to je reka velika kao more, MORE Avguste...evo da te malo oraspoložim, evo slušaj - Me-di te-ran hoću peške da pređem, bosim nogama...Me-di te-ran noću po svetlu prepoznajem, slanim očima, sna-gom mora i sun-ca, po svetlu prepoznajem...bo-rova šuma, bo-ro-va šu-ma, po svetlu prepoznajem, a? Kako ti se tvo sviđa?"
Avgust je gledao u Arčija potpuno zabezeknuto i pomislio: "Opet peva, opet kao neki crnac, ja izgleda stvarno nisam imao predstavu koga moram da vratim u Beograd, pa njemu lepo ovde, pa njemu ovde izgleda super, cccc...ccccc..." a zatim rekao:
"Dobro, dobro,oraspoložio si me, evo samo što nisam skočio od sreće, nego, hajde sada ako može bar malo bez tog crnačkog rege pevanja, hajde bar dok ne prođemo granicu, jel ok?"
Arči je pogledao Avgusta i po prvi put od kada su krenuli na ovaj put pomislio da je možda malo preterao i da je Avgust pre svega nekako dobar čovek i da zaslužuje možda malo više poštovanja ili bar razumevanja.
Ipak, pokušao je još jednom da oraspoloži Avgusta pre nego što carinski službenik dođe do njihovog sedišta.
Okrenuo se ka njemu i rekao: "Izvini ako sam malo više pevao kao neki crnac, nemoj da se ljutiš, pevao sam kao Oliver i znam da to baš i nije pesma tvoje generacije, zato Avguste, moram da te nekako oraspoložim, evo, pevaću kao belac, mis'im, ovo je ipak džungla, tu su negde starosedeoci sa bubnjevima, pa prema tome - Samo za tebe Avguste - Dok do-bu-je ki-ša u ritmu tam-ta-ma kroz noć, ja lju-ba-vi na-šoj ne-vi-dim kraj da će doć, dok na-še se senke spa-ja-ju tu iznad tla izleda na sve-tu da sa-mi smo ti i ja...aaaa...kakva diii-vnaa nooć dok igraju seeenkeee, aaaaa, sad si bli-zu ti, i naše senke...."
Avgust je gledao u Arčija i dalje zabezeknuto i rekao: "Dobro, ovo je malo bolje, ovo je ajde de, samo i dalje mi nije jasno kako ne razumeš da moraš..."
"Da moram da nađem reku i đumbir i koriander i limun, jel tako?" prekinuo ga je Arči.
"Da. Baš je tako. Vratićeš se ti u Beograd kao bela lala, to ti ja obećavam!" polubesno i veoma glasno je rekao Avgust.
Arči je za trenutak pogledao u Avgusta zabezeknuto, a onda se blago nasmejao i nastavio:
"Znam. Evo, necu vise obecavam, evo samo još jedna, ovo je baš nekako za tebe i shvati ovo kao izvinjenje, ali stvarno, evo, ovo je isto Oliver, samo onaj drugi, stariji Oliver:
"Rekli su mi najgore o tebi
nisu nikad pričali o sebi
rekli su mi ono ća su tili
virova san, stariji su bili
Rekli su mi da si svugdi bija
rekli su mi da si puno pija
rekli su mi ono ća su znali
virova san jer san bija mali
Oprosti mi pape
Sve te grube rići
i moj život sada
na tvoj život slići
oprosti mi pape
sad razumin tebe
gledan tvoju sliku
gledajući sebe
Rekli su mi da si ženske ljubi
Na kartama da si šolde gubi
Rekli su mi ono ća su znali
Virova san jer san bija mali
Rekli su mi da si 'sova Boga
Rekli su mi prikoviše toga
rekli su mi ono ća su znali
virova san jer san bija mali"
Arči se spremao da još jednom otpeva refren, ali je u tom trenutku shvatio da su Avgustu malo zasuzile oči i da je možda onda ipak bolje da ne dovrši pesmu. Izgleda da je i ovo bilo previše. Za Avusta posebno.
Avgust je maramicom obrisao oči, a onda pogledao ka Arčiju i rekao:
"Kako si znao.." a onda dodao onaj čuveni segment tako često korišćen u američkim dijalozima: "...you, son of a bitch..."
"Ma, nisam znao, mis'im, pretpostavio sam, više sam ono, kao imao nameru da te još više oraspoložim, nisam znao baš da ćeš tako da reaguješ, već sam očekivao da čujem..."
"Cccc...ccccc..jel to?" upitao je Avgust.
"Da, baš to, baš to!" rekao je malo povišenim tonom Arči, a Avgust je samo odmahivao glavom i dodao:
"Cccc...ccc, ipak cccc...a, mogao si već da budeš u Beogradu, eeee...eeee...ccccc...."
Ovaj dijalog prekinuo je tamnoputi brazilski policajac koji je samo jednom klimnuo glavom u pravcu Avgusta i Arčija čime je jasno stavio do znanja da želi da vidi pasoše.
Avgust je odmah izvadio svoj pasoš i predao ga policajcu.
Arči je zavukao ruku u džep i umesto pasoša izvadio ličnu kartu. Shvatio je da odmah mora da proveri stanje u drugom džepu jer sa ličnom kartom nema prelaska granice, ali pre nego što je uspeo da zavuče ruku u džep, policajac je istrgao ličnu kartu iz njegove ruke i otvorio je.
Arči je bio potpuno smiren jer je bio siguran da je poneo pasoš, ali tada je primetio da je brazilski policajac jako namrgođen i da gleda u otvorenu ličnu kartu potpuno zabezeknuto. Arčiju nije bilo jasno šta se dešava, a onda je policajac otvorenu ličnu kartu okrenuo ka njemu. Sada je Arči bio zabezeknut. Na slici sa unutrašnje strane lične karte bio je Đorđe. Arči je u trenutku shvatio da to i jeste logično jer je to bila upravo Đorđeva lična karta koju je on grškom poneo sa sobom.
Pored toga, shvatio je da Đorđe neće praviti problem zbog zelenih japanki koje mu je Arči uzeo, ali da će zbog lične karte biti malo više problema.
Policajac je gledao u Arčija i dalje jako namrgođeno, ali je tada Arči izvadio iz drugog džepa pasoš i time ja svaki potencijalni problem bio rešen.
Redovna rutinska kontrola pasoša bila je završena za par minuta, brazilski policajac je izašao iz autobusa, vozač je okrenuo ključ, dao gas i autobus je nastavio ka središnjem delu Brazila.
U trenutku kada je autobus ponovo krenuo, Avgust se okrenuo ka Arčiju i samo kratko u svom stilu prokomentarisao: "Cccc....cccc..."
Desetak minuta kasnije Arči i Avgust su utonuli u san.
Tri sata kasnije Arči je shvatio da gleda kroz prozor i da autobus zapravo stoji, kao da je negde stigao.
Arči je tada ugledao tablu na kojoj je pisalo - MANAUS.
"Konačno!!!" uzviknuo je Arči van sebe od sreće. "Avguste, Manaus, Manaus, stigli smo, stigli smo, ustaj čovče, diži se, indijanci, Mister NO, Patricija, džungla, Amazon, to, to, to, stigli smo, aaaaaAAAAA!!!!"
Avgust je ustao i izgledao kao čovek koji bi najradije gađao Arčija autobusom kad bi mogao, ali je ipak shvatio da mora da ima i pored svega minimum razumevanja jer mu je tek sada postalo jasno da je Arči zaista veoma iskreno želeo da vidi ovo mesto.
Avgust i Arči su uzeli svoje stvari i izašli iz autobusa. Napolju je vazduh bio ispunjen očekivanom vlagom ali su mirisi prirode bili besprekorni.
Arči je uživao gledajući divlje rastinje koje se nalazilo svuda oko njih. Odmah je osetio da želi da udahne duboko i ako je moguce uvuče u sebe sve mirise ove predivne prirode koja se nalazila svuda unaokolo.
Tada je ugledao jednu simpatičnu mladu devojku koja je stajala nedaleko od autobusa, smešila se i gledala ka njima.
Onda je polako prišla i rekla:
"Hello, Mijn naam is Mildred Van der Meer." A zatim se blago nasmešila.
Imala je svetlo-plavu kosu i nekakve naočare sa tankim crnim okvirom.
Arči i Avgust stajali su blago zabezeknuto i gledali u devojku koja im se očigledno predstavila s tim što njima jezik nije bio baš sasvim prepoznatljiv.
Devojka je zatim nastavila:
"E, ćao, morala sam malo da se našalim sa vama, pa sam se predstavila na mom maternjem jeziku. Ja sam iz Roterdama. Ovde sam nekoliko nedelja. Malo se odmaram i tražim inspiraciju za moju novu knjigu. Inače sam novinarka, ali želim da budem pisac."
Zatim se opet nasmejala ali nekako stidljivo i to je Arčiju bilo veoma simpatično.
Bila mu je nekako poznata ali nije mogao da se seti da li ju je ranije negde video.
Zatim je nastavila: "Pretpostavljam da vas čudi moj srpski, ali to je zbog toga što sam nekoliko meseci provela u Beogradu. To je bilo za vreme onih protesta 1996-97 godine.
Tada sam došla u vašu zemlju da pravim izveštaje sa protestnih okupljanja i onih velikih šetnji ali sam umesto toga počela da radim u jednoj emisiji na radiju tako da praktično i nisam pravila izveštaje sa protesta, možda malo, samo u početku, ali sam kasnije više pravila priloge za taj radio šou i nisam pratila proteste. Tada sam upoznala Felipea koji je takođe radio u toj emisiji, a zapravo je došao iz Venecuele kako bi pratio protest i izveštaje slao svojoj redakciji u Karakas ali je i on ubrzo prestao da prati proteste i posvetio se toj emisiji. On danas ima jednu lepu tavernu u Karakasu koja se zove "Skijaške cipele". Njegov prijatelj Tores Miguel Pineda mi je rekao da stižete danas u Manaus."
"Tores?!!!" rekao je veoma glasno Arči.
"Autentični stric iz Karakasa?!!! Zapravo Dijego?!!! Neee!!! Pa ovo stvarno prevazilazi sve granice, ovo je, mis'im, cccc...cccc...pa, čekaj Avguste, ti sve vreme znaš da...ne mogu da verujem, pa ovo je stvarno, pa znate šta, Tores, Dijego, autentični stričevi, pa sad još i...pa, ja stvarno ne znam, pa Mildred, ja se stvarno nadam da ti nisi autentična strina iz Roterdama i da nemaš dva imena, cccc...ccc...još više se nadam da nisi i ti autentični roterdamski stric jer, mis'im, ipak..."
Avgust se samo iskusno smeškao, iako nije znao da će ih u Manausu neko sačekati, gledao malo u Arčija a zatim malo u Mildred.
Mildred se nasmešila ali onako nekako evropski, simpatično ali relativno konvncionalno, kao da je želela da se ovaj očigledno blagi nesporazum što pre prevaziđe jer je svakako bilo jasno da ni njoj nije sve sasvim jasno.
"Hajdemo nešto da pojedemo, sigurno ste mnogo gladni" rekla je nekako brižljivo a zatim pokazala u pravcu nekakve potencijalne taverne.
Arči je okačio ranac na leđa, Avgust je podigao svoj kofer, Mildred se nasmešila, a zatim su krenuli polako ka centru grada.
Mildred je zatim otvorila svoju torbu koju je nosila preko ramena i iz nje izvadila jednu jednostavnu pravougaonu kutiju. Onda se nasmešila i rekla:
»Hej, probajte vafle. Ovo možete da kupite samo na antverpenskim ulicama. Znam da je ovo više kao neki idealni dezert, ali uzmite bar malo dok ne naručimo pravu hranu. Prijaće vam. Kada sam boravila u Beogradu, poklonila sam ovu jednu kutiju Vladi Divljanu. Njega sigurno znate ili ste bar čuli za njega. On je onaj poznati muzičar iz »Idola« On je jednostavno obožavao vafle. Sećam se da šta mi je rekao kada sam mu prvi put dala da proba ove vafle...rekao je nešto kao – U hvaala, hvala ljepa, hvala najlepše...ovou je stvarno diivnou, boužanstvenou, ovakou neštou stvarnou nisam jooš probaou, leeepo, leeepo, evo biou sam poslednjih godinau u Australiji, i tamou nema, nema nešto ovakou ukusnou, tamou je sve nekakou čudnou, nema baš nekakvu aroomu, znaš, pojedeš ti tou, ali te nekakou ne vuče da uuzmeš još, hvaala, hvaala, kad god budem nekdeu ovou klopao, setiću se tebe i ovog diivnoug trenutka, hvaala, diivna si, hvaala.
I, ouvaaj, ako nije neki problem, poneo bih malo ovih vafli i Zdenku, znaš ono – jedan za mene, jedan za Zdeenka, i ako nije problem, poneo bih i malo za Giileta, on je isto naš diivan prijatelj, diiivan, baš kao i Zdenkou, hvaala, hvaala.«
Arči je nekako uživao u ovoj priči i shvatio da potpuno uživa u načinu na koji je Mildred to opisivala, posebno zbog načina na koji je izgovarala ove rečenice. Bilo je to na srpskom, ali nije bilo potpuno precizno, bilo je jasno da je devojka iz neke druge zemlje i baš zbog toga mu je to bilo izrazito simpatično. Arčiju se generalno uvek dopadao način na koji su devojke iz drugih evropskih zemalja izgovarale rečenice na srpskom. Baš kao što mu je uvek bilo simpatično kad neka cica iz Francuske priča na engleskom. Kao ona devojka Ingrid iz francuske trupe »Kumulus« sa kojom je pričao 2004. godine. Setio se kako ju je pitao da li je pratila svetsko prvenstvo u fudbalu 1998. godine u Francuskoj i kako ga je ona tada pogledala kao da joj nije savršeno jasno šta ju je pitao, a onda brzo odgovorila uz osmeh: »Aaa..aha..aha..La Mondial..yes, yes, but I didn't saw any game, I was not in the France at that time, yes, sorry...«
Arčijevo razmišljanje prekinula je Mildred:
»Hej, jel pratite evropsko prvenstvo u fudbalu? Jel gledate fudbal, a? Oni moji konjasti Holanđani danas igraju protiv Rumuna.«
Zatim se nasmešila i dodala: »Brate, kako ne volim holandski fudbal...«
Arči je zabezeknuto propratio ovu poslednju rečenicu, i samo ponovio:
»Brate?! Ti koristiš – Brate? »
Mildred se nasmejala i odgovorila: »Da, da, mislim, ne koristim uvek naravno, ali to sam naučila u Beogradu, pa mi je bilo nekako simpatično, svi nekako to kažu – E, brate, brate, a još smešnije kad kažu ono, hmmm, sad sam malo zaboravila...a, da, da, ono – E, batice, batice, he-he, ili ono – E, kume...rođače, a tek ono, kako kažete...ono – E, sine, e sine, ha-ha-ha, a tek ono kad kombinujete – E, sine...pa daj brate...« Mildred je samo dodavala nove kombinacije i simpatično se smejala, a zatim je dodala:
"Ja sam ovde još tri dana. Posle planiram da otputujem u Beograd. Nisam tamo bila od onih protesta i volela bih da ga vidim ponovo."
"U Beograd?!!" zabezeknuto je rekao Arči.
Avgust ga je pogledao sa osmehom i samo kratko ali nekako šmekrski rekao: "Đumbir, a? Koriander? Limun možda? Aaaa...da, da, reka, okean, a?"