Narodna Republika Švedska

Dobro veče, ovo pre mene je bio Đorđe, moje ime je Grožđe.

Kao što ste već čuli, ovih dana u Beogradu se održavaju Dani nordijske kulture, dakle umetnici iz skandinavskih zemalja predstavili su nam svoju muziku, poeziju, strip i ostalo. Ali dok oni nama tako lepo muziciraju, u jednoj od njihovih država, tačnije Švedskoj, dešavaju se strašne stvari.

Kad vam neko spomene Švedsku, prvo na šta pomislite je visok standard, mobilna telefonija jeftinija od fiksne, Ingemar Stenmark, reditelj Ingmar Bergman i druge lepe stvari. Niko nikad ne bi ni pomislio da u zemlji koju su oba svetska rata mimoišla može da se desi bilo šta opasnije od ponekog saobraćajnog udesa. Ali stvari se menjaju.

Švedska je, kao što znate, kraljevina. Svaka kraljevina ima kralja, kraljicu, i po mogućnosti princezu. Neki od njih su zabavni ili na neki drugi način poetični, i oni vremenom ulaze u pesme Duška Radovića kao što je ona o princezi Nađi i razbojniku Kađi. Neki su, pak, bezobrazni, arogantni i raskalašni, i njih obese, stave pod giljotinu ili udave u kadi.

Takav je slučaj sa sadašnjom švedskom princezom Botildom, koja kako zine izvali neku glupost. Za pobunjene radnike železare u gradu Ostersund rekla je da su gilipteri, lezilebovići i nikakvi muškarci. Ucveljenim ženama čiji su muževi izginuli usled eksplozije na gasnoj stanici u gradu Jokmok na reci Lulealven pokazala je stražnjicu i izjavila da će im dodeliti državne penzije taman kad na potezu između Norkopinga i Nikopinga izrastu smokve. I da ne pričam dalje. Uglavnom, prekjuče se desilo nešto što je prevršilo čašu narodnog gneva, otprilike kao kad su svojevremeno na krstarici „Aurora“ našli crve u mesu, usled čega je počela Oktobarska revolucija.

Početak ustanka

Elem, prekjuče se naša Botilda šetala se ulicom u pratnji mnogobrojnih telohranitelja. Neko mače se nesrećno zadesilo na njenom putu, i ona je to shvatila kao loš znak. Šef kabineta Kristijan Ershamar pokušao je da joj objasni da bojazni nema jer mačka nije crna nego zagasito sura, ali ona je u nastupu histerije dograbila sirotu životinju i tresnula je o zid. Neko dete je prišlo da se buni, ona ga je odmerila s visine i pljunula. Dete se razbesnelo i pljunulo nju. Telohranitelji su uhvatili dete i prebili ga tako strašno da je jedva preživelo.

E, sad je vrag odneo šalu. Po celoj Švedskoj, od Kirune do Borlangea, krenuo je narodni ustanak. Seljaci napadaju policajce i gardiste. U Karlštadu su zapalili kraljevsku rezidenciju i ubili princezinu omiljenu glistu zvanu Eleonora Ebe. U gradu Udevali smešten je glavni ustanički štab, koji je proglasio Narodnu Republiku Švedsku, uputio zahtev Evropskom parlamentu u Strazburu da se u čast ove transformacije jedna od žutih zvezdica na evropskoj zastavi zameni crvenom, i doneo odluku da se princeza Botilda usmrti. Još nije definitivno odlučeno kad će biti priređeno njeno svečano hvatanje i ubistvo. Najverovatnije će u pitanju biti 15. mart, poznatiji kao Martovske Ide, dan kada su Brut, Kasije i ostali ubili Julija Cezara.

Medijska konfuzija

Ako odete na sajt švedske vlade na adresi www.sweden.gov.se, steći ćete utisak da tamo i dalje cvetaju ruže. Švedski posmatrači otišli su da posmatraju izbore u Mozambiku, Švedska će biti i domaćin velikog međunarodnog sastanka posvećenog ženskim pravima, posetio je i kineski premijer Vu Ji, ali iza ovih lepih fasada kriju se krv, pokolj i jauci. Švedska je ušla u fazu mračniju čak i od one kad su ratovali sa Rusima, što je Puškin tako lepo opisao u stihovima:

Швед, русский - колет, рубит, режет.
Бой барабанный, клики, скрежет,
Гром пушек, топот, ржанье, стон,
И смерть и ад со всех сторон.