Vaja

Dobro veče, ovo pre mene je bio Đorđe, moje ime je, u principu, Grožđe, ali večeras ću biti Gaja.

Elem, budući da sam Gaja, setio sam se svojih mladalačkih dana kad mi je engleski jezik predavala nastavnica Vaja. To je bila postarija gospođa znana po velikim mladežima, haljinama iz dvadesetih, ili to behu tridesete, i uopšte po nekim tipično engleskim detaljima, što je nekako i išlo uz nju jer je predavala, kako rekoh, engleski jezik.

Glavni detalj po kome smo je prepoznavali bile su neke užasno zastarele i smešne cipele, tim smešnije što su uvek bile savršeno očuvane. Zvali smo ih Vajine Najke. Uopšteno govoreći, ponašali smo se prema njoj jako ružno, i priređivali joj gadosti kakve već deca obično priređuju svojim nastavnicama.

To nam se obilo o glavu. Trpela nas je dok je mogla, a onda je otišla u prevremenu penziju. Umesto nje, došla je mlada i nemilosrdna Maja.

S njom je već bila mrka kapa. Naplatila nam je s kamatom svaku đačku pošalicu, dahtanje u slušalicu i sipanje džema u dimljenu vešalicu.

Jednom nam je rekla: „Tell me a number from 1 to 30.“ Neko je odgovorio „17“, a Maja se grohotom nasmejala i rekla: „A pupil number 17 is going to get mark number 1“. Otvorila je dnevnik i elegantnim pokretom upisala jedinicu učeniku broj 17.

Dok nas je tako drilovala Maja, suznih očiju sećali smo se dana kad smo kod Vaje pravili belaja. Sećali smo se dragih Vajinih mladeža i popustljivosti oko padeža. Sećali smo se lepih Vajinih Najki dok nam se Maja najebavala majki.

Surovo i sirovo odrastanje

I to nije bio kraj. Školu smo završili, ali košmar života je tek počinjao. Svako od nas imao je još puno prilika da na sopstvenoj koži oseti bol zbog bola koji je zadavao Vaji.

Primera radi, meni je prilikom boravka u Drinskoj diviziji motorizovane pešadije KOV JNA za komandanta bataljona zapao izvesni Vajo. Vajo Bojak. E pa ne dao vam bog da kod Bojaka gazite strojaka. Setio sam se drage nastavnice Vaje, dok su mi kod Vaja otpadala jaja.

Zato, dragi slušaoci, čuvajte svoje Vaje, da vam ne bi došli Bojaci i Maje. U ovom istom programu nekad je bio jedan Saja, a sad ja – Gaja. To bi pametnom bila dovoljna opomena. Ako nas ne budete voleli, umesto Mikroba doći će vam Makrob, umesto Višnje – Trešnja, umesto Danijela – Zlanijel, umesto Đorđa – Karađorđe, a umesto Sime – Sema, možda i Cema.